Зауставити економску миграцију у региону

У БиХ и Републици Српској, од завршетка рата актуелне су економске, политичке и безбједносне миграције, а земљу је напустило око 250.000 њених грађана, рекао је предсједавајући Економско-социјалног савјета Републике Српске Драгутин Шкребић. Он сматра да ће се Српска веома брзо суочити са недостатаком радне снаге.

Шкребић је појаснио, да ће према процјенама овог савјета, у наредном периоду око 50.000 радника отићи у пензију, што отвара два важна питања.

- Прво питање је ко ће доћи на њихова радна мјеста и имамо ли квалитетну и квалификовану радну снагу која може те људе да замијени, а друго ко ће обезбједити пензију за нових 50.000 пензионера - нагласио је Шкребић.

Како би спријечила значајније економске миграције, Србија најављује израду стратегије од националног значаја.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић рекао је да би будућа стратегија била фокусирана на то да младе не само задржи у земљи, већ и на начине како да их врати у Србију.

- Можда учинимо наше друштво толико занимљивим да и неки страни држављени који имају услове и могућност да живе у нашој земљи - мишљења је Ђорђевић.

Након економске кризе, у Грчкој су смањене зараде за 40 одсто и тек прошлог мјесеца дошло је до њиховог повећања за 11 одсто. У том периоду ову чланицу Европске уније напустило је око 200.000 младих.

Потпредсједник Економско-социјалног савјета Грчке Георгис Караникас сматра да је пред Грчком дуг пут да би обезбиједили да минимална мјесечна зарада може да обезбиједи мјесечну потрошачку корпу за једно домаћинство.

Проблем економских миграција изражен је у свим земљама бивше Југославије, осим Словеније, и у овим условима и с оваквим зарадама нико не жели остати у региону, сматра предсједник Уједињених гранских синдиката Независност Зоран Стојиљковић, и додаје, да је важно овом проблему посветити пажњу.