Фигаро: Кога је брига за Србе на Космету?
Замјеник директора тог магазина, Жан-Кристоф Буисон, указује да то потврђује и недавни извјештај америчког Министарства спољних послова, које је иначе ријетко изражавало своје сумње што се тиче принципијелне агресивности владе самопроглашеног Косова, а које је управо објавило просвјетљујући извјештај од више десетина страна о тренутној локалној ситуацији и констатује насиља, крађе, штете нанесене имовини и опструкцију судских поступака.
У поменутом извјештају се констатују, пише Буисон, и "институционалне дискриминације које се тичу запослења, социјалних служби", па чак и "слободе кретања, права живљења у свом дому", застрашивања како би им забранили да упражњавају хришћанску вјеру.
Буисон истиче да је таква данас свакодневица 100.000 до 120.000 чланова српске мањине (пет одсто популације) која живи на Космету.
Указује и да у неким селима, окруженим бодљикавом жицом да би се одбранили од албанске агресије, има понекад само једно дијете. Принуђено да одраста само, без пријатеља, без школе.
Све се то, истиче, догађа усред Европе, у земљи која се географски налази између Мађарске и Грчке, те пита: "Како можемо да толеришемо да се близу нас догађа нешто што личи на апартхејд."
- Чак, de facto, и на етничко чишћење: хиљаде српских избјеглица које су побјегле са Косова 1999. и 2004. године током ужасних погрома спријечени су да се врате у своја огњишта - наводи замјеник директора магазина Фигаро.
Као још горе од тога, Буисон указује на то да су СПЦ и хуманитарне организације које долазе да помогну посљедњим Србима који живе на овој њима светој земљи редовно подвргнути контролама или пак покушавају да их обесхрабре или чак забране њихове активности.
Буисон подсјећа да је у септембру прошле године, предсједнику удружења "Солидарност за Косово", Французу Арноу Гујону, забрањено да борави на Косову гдје дјелује већ више од 15 година.
- Један међу многим скандалима у земљи која је рођена да искоријени неправду и којој је једна неправда замијењена другом. Уз грешни благослов Запада - констатује Буисон.
"Војна интервенција без дозволе УН"
Иначе, аутор у опширном тексту подсјећа на догађаје од тог 24. марта 1999, када су, на челу коалиције више земаља НАТО, Сједињене Америчке Државе почеле да бомбардују српску територију.
Буисон истиче да је тада почела војна интервенција без дозволе УН, ван оквира дефинисаног међународним правом који гарантује суверенитет нација, али коју су оправдали "правом хуманитарне ингеренције".
Званично се радило о "спасавању цивилног становништва које је бјежало са територије Космета, гдје је војска Југославије спроводила велику операцију успостављања реда и мира којима су локални албански сецесионисти били пријетња".
Упркос члану 35 Устава пете Републике који обавезује владу да тражи сагласност од парламента када жели да ангажује своје војне трупе у неком сукобу, Француска је ипак учествовала у операцији "Савезничка сила", пише Буисон и додаје да је интервенција трајала 78 дана.
Подсјећа и да је 2008, Косово једнострано прогласило независност.
Париз, Берлин и Вашингтон похитали су, каже, да признају ту независност, за разлику од Москве, Пекинга и неких земаља Европске уније као што су Шпанија или Грчка.
Сматрало се, истиче, да је новонастала "држава", којом су управљали бивши шефови терористичке ОВК, одједном била способна да сама управља својим становништвом од два милиона грађана и да им гарантује сигурност, благостање и слободу.
- Да ли је и даље тако у 2019. години? Није - закључио је Буисон.