Тегелтија: Неопходан здрав однос правосуђа и медија
Он је навео да, према истраживањима, 90 одсто грађана слику о правосуђу ствара према информацијама из медија, а свега 10 одсто на основу искуства.
Тегелтија је на регионалној конференцији "Сарадња тужилаштава и полиције у сегменту односа са јавношћу" у Сарајеву, рекао је да грађани данас углавном немају повјерење у правосудне и полицијске институције, те се прихвата лоша интерпретација и ствара простор за погршене информације.
Портпарол тузланског Кантоналног тужилаштва Адмир Арнаутовић истакао је да полицијске агенције и тужилаштва не смију бити у потпуности затворени за медије, преноси Бирн.
- Заиста, не постоји ниједна ситуација да ми у полицијским агенцијама и тужилаштвима будемо у потпуности затворени за медије и да одговарамо `немам коментара`. У сваком моменту се има нешто пренијети јавности. Превише је важно оно што раде полиција и тужилаштва да бисмо ми били зачаурени и нетранспарентни - рекао је Арнаутовић.
Секретар Државног савјета тужилаца Србије Томо Зорић навео је да је неопходна синхронизација између полиције и тужилаштва, да се мора направити артикулација информације која иде ка медијима, да се зна ко говори, те да то не утиче и не компромитује доказе који ће се касније користити у судском поступку.
- Оно што је можда централни проблем јесте цурење информација мимо државних органа и наш задатак је да спријечимо то, да информација буде званична, да иза ње стоји ауторитет полиције и тужилаштва, државног органа који је ради.
Неименовани извори из којих цуре информације изузетно су опасни, јер дају дезинформације, полуинформације и јавност просто може имати искривљену и погрешну слику о неком поступку или предмету - рекао је Зорић.
Драгана Унковић-Маљевић, савјетник за односе са јавношћу у Врховном државном тужилаштву Црне Горе, рекла је да комуникацију олакшава када се зна шта новинари траже, а отежава то што закон спречава да се открије одређени број информација.
На конференцији је поручено да је недостатак синхронизације полицијских и тужилачких информација један од важнијих проблема који се појављују када се ови органи обраћају јавности, због чега је неопходна боља интерна комуникација, те да се усљед недостатка синхронизације и правих информација, ствара простор за дезинформације и спекулације.