X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
21/05/2019 |  19:52 ⇒ 22/05/2019 | 08:13 | Извор: РТРС

БиХ прва у региону добила домаће производе са ознаком "Произведено без ГМО"

Док генетски модификована храна осваја домаће тржиште, Босна и Херцеговина добила је прве домаће производе са ознаком "Произведено без ГМО". Процес контроле производње, сертификовања и означавања производа без генетског модификовања дио је тзв. Дунав соја, иницијативе која је успоставила стандарде за 14 земаља Дунавског региона.

Пречесто свједочимо насловима: "Опет је инспекција у продавници, пронашла храну недозвољено модификовану хемикалијама и наложила власнику да је са полица повуче". Хемикалије које боје намирнице, продужавај“ им вијек трајања, дају жељене мирисе... трикови су, којима зарад профита, а на штету здравља конзумената, прибјегавају произвођачи и трговци.

Уз то, због недовољне производње сточне хране, од прије четири године, дозвољен увоз генетски модификоване, првенствено соје! И умјесто да потрошаче штити јасна декларација о садржају генетски модификованих организама у сваком производу, добили смо прве "НОН ГМО" сертификате.

- Данас имамо двије врсте смјерница које регулишу начин производње и начин контроле производње оних производа који се означавају без ГМО и, наравно, другу врсту смјерница која дефинише начин означавања таквих производа и такве хране - наводи Џемил Хајрић, директор Агенције за безбједност хране БиХ.

Земље Уније имају око 10.000 сертификованих "НОН ГМО" производа. Ми, у БиХ тек два! Биљно уље Бимал и јаја произведена на фарми компаније Бинго. Произвођачи задовољни! Органска производња им је кажу од почетка, била примат. Но, сада су добили могућност да то и потрошачима докажу.

- Обиљежавањем производа потрошачима се даје могућност избора - каже Наташа Пуцар, директорка корпоративних комуникација компаније Бимал.

Пут да њиховим стопама крену, утрли су и за остале заинтересоване произвођаче, већ укључене у пројекат "Дунав соја". Потребно је само да задовоље европске стандарде органске производње. Управо таквој производњи хране, кроз подстицајне мјере, пажњу поклања Влада Српске, која је заједно са осталим нивоима власти учествовала и у овом пројекту.

- Учествовали смо на начин да смо додатних 15 одсто средстава обезбјеђивали оним произвођачима који су били укључени у пројекат "Дунав соја"  и то је резултирало повећањем производње под сојом. Већ смо прешли 4.000 хектара у Српској - истиче министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Борис Пашалић.

Па иако је производња органске соје посљедњих година у Српској и цијелој БиХ утростручена, ипак су потребе и до пет пута веће од производње. Ону која недостаје задовољавају увозом генетски модификоване из, првенствено Бразила и Аргентине. Сојина сачма онда завршава у месним прерађевинама и млијечним производима. Но, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ у техничком мандату Мирко Шаровић увјерава, како је и то у складу са европским стандардима.

- У свакој земљи обавеза је да се означавају производи који садрже преко 0,9 одсто ГМО супстанце, али немају правила да означавају производе испод овог износа, што значи да постоји велика вјероватноћа да користимо производе који садрже до 0,9 одсто - каже Шаровић.

У Центру за животну средину, из којег континуирано упозоравају на штетност ГМО, поздрављају смјернице креиране у оквиру "Дунав соја" иницијативе. 

- Поново подсјећамо да заправо само обиљежавањем ГМО производа можемо да знамо зашто стварно улажемо наш новац и да ли то иде за профит великих компанија које угрожавају наше здравље или заправо купујемо намернице које су здраве - каже Ивана Кулић из овог Центра.

А можда је и боље живјети у незнању. Јер примјера ради, непријатно је знати да се производи парадајз у који се убризгава ген рибе отпорне на хладноћу, ради дуже сезоне рода. Таквог или сличног гена, извјесно је неће бити у за сада два сертификована производа.