Трибина: Шта Босну и Херцеговину чини /не/могућом државом

Све друго би био чист политички авантуризам, са потецијално трагичним посљедицама, оцијенили су учесници трибине, која је одржана у Београду под називом "Шта Босну и Херцеговину чини /не/могућом државом".

Међународна заједница увела је у БиХ комбинацију протектората и демократије, а намјера им је била да створе једну политичку нацију и развију босански патриотизам, указао је сенатор Републике Српске Ненад Кецмановић.

- Бошњачка политичка елита је посебно од једине суперсиле охрабрена да опструише споразум који је анексом 4 требало да буде уставни темељ БиХ - рекао је Кецмановић.

Често се из Сарајева и великог дијела међународне заједнице може чути да су Бањалука и Милорад Додик најавећи кривци за политичку нефункционалност Босне и Херцеговине.

Међутим, аналитичар Александар Вујовић сматра да то није тако: "Некоме може звучати парадоксално, али сматрам да је Милорад додик заправо заслужан за политичку стабилнсот, односно што у БиХ постоји каква - таква функционалност, иако као што замо, не баш савршена, али што ипак постоји мир и што је дејтонски систем опстао до данашњег дана".

Највећа опасност за БиХ јесте бошњачки национализам који не схвата да је секуларно друштво основ државе, сматра професор на Филозофском факултету у Београду, Слободан Антонић.

- Исламизација Бошњака која се интензивно дешава, поготово исламска радикализација, нужно води ка дебоснизацији Срба и Хрвата, и што је по Сарајеву више бурки, никаба и хиџаба, то је Сарајево мање главни град БиХ а више средиште бошњачке територије у БиХ - закључује Антонић.

Сарајево је заробљено у наративу прије 30 година, по коме су Бошњаци добили државу тако што су Срби сатанизовани, а они претворени у жртву, рекао је политички аналитичар Александар Павић.