ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА У АКЦИЈИ "МАСЛЕНИЦА"

У овој операцији кодног назива "Масленица" највише су страдала три српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински. На српској страни погинуло је 348 војника и цивила, међу којима 35 жена и троје дјеце старости до 12 година, док се осам лица још води на листи несталих. У збјеговима је умрло још 165 лица, углавном старије популације. Њихова богата имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени. Срби из ових села су убијени, прогнани или одведени у затворе и логоре, њихова богата имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени, међу којима и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом Светог Георгија у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, као и цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу. Поводом 18 година од агресије, Документационо-информациони центар "Веритас" подсјетио је да је агресија извршена у току реализације Венсовог плана којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор). "Веритас" наводи да је ово била трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, чији је Хрватска већ била члан. Један од тежих злочина, већ првог дана агресије, десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице Унпрофор-а, када су припадници хрватске специјалне полиције, мучки из засједе измасакрирали 22 припадника Српске војске Крајине (СВК) са подручја Грача. Операцију "Масленица" планирали су и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег предсједника државе и врховног команданта оружаних снага, који су већ тада били или су накнадно унапређени у чинове генерала. У вријеме ове агресије начелник артиљерије сектора "Велебит" био је Агим Чеку, донедавно предсједник владе Косова, од чијих граната су, усљед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац, највише страдали цивили. Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада, ни 18 година послије, ни пред међународним ни пред домаћим судовима нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији. Осамнаест година након ове агресије и петнаест и по година по престанку рата, равнокотарска села и даље су "сива зона" повратка прогнаних Срба.