БиХ не може финансијски издржати смјештај миграната
У извјештају се наводи да је Служба за послове са странцима БиХ почетком августа регистровала улазак више од 62.000 миграната од 2018. године.
- Ове године је у БиХ нелегално ушло око 14.000 миграната. У првих шест мјесеци, полиција Републике Српске регистровала је 69 одсто више миграната него у истом периоду прошле године - додаје се у извјештају.
Из Српске истичу да су мигрантску кризу изазвала геополитичка и економска питања која нису дјело БиХ, те да мигранти од 2018. године користе руту која иде кроз БиХ у настојањима да ућу у ЕУ преко границе са Хрватском која им је блокирала улазак, тако да је велики број миграната остао у БиХ.
У извјештају се додаје да је посљедњих година контрола границе ЕУ пооштрена на граници БиХ са Хрватском, али не и на другим локацијама преко којих мигранти улазе у ЕУ, а затим налазе начин да стигну и до БиХ гдје су многобројни остали иако не желе ту да буду.
Из Републике Српске упозоравају да мигрантска криза, и реакција СДА, убрзава пад броја Срба у ФБиХ.
- Прије рата, на територији ФБиХ живјело је око 540.000 Срба. До пописа 2013. године, тај број је пао на 56.000, а од тада до данас додатно је пао на око 40.000. Овај тренд додатно убрзава пракса СДА да мигрантске кампове поставља углавном у подручјима насељеним Србима, због чега се Срби плаше за своје животе - констатује се у извјештају.
У извјештају се напомиње да велики број миграната стиже у БиХ из земаља у којима џихадистичке групе имају велики број присталица.
- Дана 24. априла тадашњи министар безбједности Фахрудин Радончић изјављује да је БиХ међу мигрантима открила двојицу терориста на основу отисака прстију. Служба за послове са странцима БиХ је 2019. године привела пет Авганистанаца осумњичених за тероризам. Међутим, сигурно је да ово нису једини џихадисти који су у БиХ ушли са мигрантима. Многи мигранти немају идентификационе документе, те је немогуће провјерити да ли су повезани са тероризмом и другим кривичним дјелима - упозорава се у извјештају.
Мигранти често дају погрешне податке о свом поријеклу да би онемогућили утврђивање идентитета и сарадњу са њиховом земљом поријекла, а инфилтрација терориста у БиХ нарочито је осјетљиво питање због статуса БиХ као уточишта исламских радикала.
Из Српске у извјештају наглашавају да је мигрантска криза донијела у БиХ и нове облике насиља, те су у септембру у великом сукобу између миграната из Авганистана и Пакистана убијена двојица миграната, а повријеђено 18.
У извјештају се додаје да је у августу један мигрант убијен у тучи између миграната, да је у јуну у близини Бањалуке мигрант уперио пиштољ у полицајца, а у мају је неколико стотина миграната учествовало у нередима у мигрантском кампу у близини Бихаћа.
С обзиром на то да интерес миграната није да остану у БиХ, из Српске наглашавају да је најбоље рјешење за хуманитарну и безбједносну кризу коју је изазвао прилив миграната повратак у њихове матичне земље.
- Предсједништво БиХ учинило је 27. августа неколико битних корака ка ублажавању мигрантске кризе, укључујући и јачање институција и заштиту границе, као и потписивање споразума о реадмисији са земљама поријекла миграната. Предсједништво је затражило од Савјета министара да повећа капацитете граничне полиције и из буџетске резерве издвоји пет милиона КМ за рјешавање мигрантске кризе - закључује се у извјештају.