КАРАЏИЋ: РАСЕЉАВАЊЕ НИЈЕ БИЛО ПОЛИТИКА СРПСКЕ

"Да се радило о државној политици, она би се примењивала у целој републици, а ви нисте утврдили постојање обрасца ни у општинама које сте обрадили", рекао је свједоку Караџић. Хенсонова није могла да прецизно каже колико је општина разматрала у извјештају о дјеловању кризних штабова, јер је "била ограничена доказним материјалом из канцеларије тужилаштва", те није узимала у обзир општине у којима није било проблема, већ само оне гдје се сумњало да су почињени ратни злочини. Караџић је констатовао да је она обрадила једну трећину од 60-так општина РС и на основу тога донијела закључак да су општински кризни штабови функционисали унутар система и да је постојала координација. Караџић је тврдио да су српски органи власти радили по закону и да су узрок расељевања становништва били хаос ратних услова, а не кризни штабови. Хенсонова је рекла да она није тврдила да су кризни штабови формирани против закона, "али то не значи да су њихове радње у самопроглашеним српским општинама биле законите". Караџић је на крају унакрсног испитивања контатовао да је "невин човек - Момчило Крајишник - осуђен за прогоне на основу налаза сведокиње" и питао да ли она осјећа одговорност због тога, да би затим повукао питање након примједбе судија да оно није прикладно и да не помаже у поступку. Караџићев правни савјетник Питер Робинсон најавио је да ће ових дана одбрана поднијети нови захтјев за прекид суђења ради прегледа додатног потенцијално ослобађајућег материјала, који је тужилаштво предало након 31. марта, односно датума који је судско вијеће одредило као рок за предају материјала.