X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
29/05/2009 |  15:01 | Извор: СРНА

Приједор - обиљежена 17. годишњица одбране града

У Приједору је данас, поводом 17. годишњице напада муслиманских паравојних формација на овај град, служен парастос погинулим браниоцима.
 - Фото: СРНА
Фото: СРНА
Након помена одржан је округли сто на којем је закључено да све злочине треба процесуирати. Испред споменика ''За крст часни'' запаљене су свијеће и положени вијенци. Пошту погинулим припадницима Војске Републике Српске и Министарства унутрашњих послова РС одале су делегације Републичке организације породица погинулих бораца и Борачке организације РС, Клуба Срба Вијећа народа РС, општине Приједор, приједорског гарнизона Трећег пјешадијског пука РС, као и више политичких странака. Предсједник приједорске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Здравка Карлица рекла је да се на полуистинама не може градити будућност. Присјећајући се 14 погинулих бранилаца града и 18 рањених, као и свих 813 несталих и погинулих бораца из Приједора током посљедњег рата, Карлица је истакла да су тишину 30. мајског јутра 1992. године разорили пуцњи око хиљаду наоружаних припадника ''зелених беретки''. "Немамо право на ћутање, јер је пуцањ изазвао исти одговор и трагедија се одвијала у недоглед", истакла је она. Горан Драгојевић 30. маја 1992. године, као возач санитета Опште болнице, рањен је у нападу муслиманских паравојних формација на Приједор задобивши ране од 32 метка. Драгојевић свједочи да прије 17 година, рано ујутру, кренуо санитетским возилом по рањене до хотела у Приједору. ''Код подвожњака срео сам групу муслиманских цивила, који су осули рафалну паљбу по мени. Са ранама по цијелом тијелу успио сам возило довести до Полицијске станице, гдје сам крварио и чекао помоћ скоро сат времена'', присјетио се Драгојевић, који је сада 90 одстотни инвалид. Драгојевић сматра да нико не може тврдити да напад на Приједор није био организован, јер су се у групи која је њега пресрела налазили људи из више приједорских насељених мјеста, а не случајни пролазници. Маријан Јешић рекао је да га је у центру Приједора, док је превозио храну за дијелове јединица које су браниле град, ''заробила група коју је предводио Мухић (Асим)''. ''Везаног, са још четири заробљеника, у школи (машинска) чувао нас је један од њихових војника у униформи'', подсјетио је Јешић, додајући да му један од њих, након неколико часова, пуцао у главу, па је и ту и остављен, јер су мислили да је мртав.