ЈУЖНИ ТИРОЛ ПЛАЋА НЕЗАВИСНОСТ ОД ИТАЛИЈЕ?

На свим нивоима владајуће, Јужнотиролске народњачке партије (СВП) разматрају се могућности откупа свеобухватне аутономије. Болцано би, по исплати, преузео све послове у покрајини, док би Риму било „препуштено“ вођење монетарне, спољне и одбрамбене политике. "Петнаест милијарди евра за независност“ слоган је и сажети садржај понуде коју би СВП послије страначког конгреса, заказаног за 24. март ове године, требало да упути влади премијера Марија Монтија. Понуда се заснива на званичној рачуници Рима о стопи задужености по становнику: задуженост просјечног Италијана износи тридесет хиљада евра, а Јужни Тирол броји пола милиона становника, па би откуп требало да износи петнаест милијарди евра. Цијена свеобухватне аутономије базира се на приједлогу Томаса Видмана, покрајинског министра економије и потпредседника владајуће СВП. Видман се сматра насљедником покрајинског поглавара Луиса Дурнвалдера: декларисан је као представник радикално десног крила странке и присталица отцијепљења. Уочи годишњице "римске окупације“, минулог октобра, Видман је предложио да се покрену механизми реализације наума о мирном отцијепљењу. (Јужни Тирол је диктатом побједничких сила отргнут од аустријског Тирола 1918. године и припојен Италији. Припајање је озваничено Санжерменским уговором из новембра 1919. године – као поклон Италији за њено учешће у Првом свјетском рату на страни Антанте). Минулог викенда, осврћући се на економску и дужничку кризу у којој се апенинска република обрела, Видман је поновио захтјев и изазвао нови излив сепаратистичких страсти. Изразио је бојазан да ће Рим финансирати исплату својих дуговања "знојем Јужних Тиролаца“. Видман је навео неиспуњавање уговорних обавеза Рима из Миланског споразума из 2009. године. Представници владе у Риму и покрајинске владе склопили су уговор по којем је Јужни Тирол преузео обавезу да самостално финансира школство, изградњу и одржавање путева, пруга и комуникационих веза. Приде, Болцано се обавезао да уплати у државну касу једнократну "накнаду без спецификације“ у висини од пола милијарде евра и суму од 280 милиона евра на име надокнаде обрачунских разлика у заједничком финансирању аутономије... У међувремену, Рим је додатно принудио Јужни Тирол да преузме финансирање покрајинског система пошта и да се одрекне свог удјела из новоуведених намета у оквиру Пакта стабилности. "Шта нам преостаје него да се уз помоћ добронамјерних пријатеља са ове и са оне стране Алпа отргнемо од маћехе која отима хљеб својој дејци?“ запитао се Видман. Поменуту, пријатељску помоћ – сепаратиста италијанског Сјевера и владе у Бечу – условљавају, наравно, финансијски аспекти. Присталице Паданије, државе која би настала отцепљењем италијанских регија сјеверно од масива Рокобилачија истичу: осамостаљење Јужног Тирола ишло би у прилог растерећењу државног буџета. Јужни Тирол задржава деведесет одсто пореза које узима. Римски удио од десет одсто надмашују донације аутономији у вишеструком износу. Као једина од пет аутономних регија Италије, Јужни Тирол добија више из државне касе него што у њу уплаћује...