Заокрет америчке политике на Балкану потврдио и извјештај Стејт департмента (ВИДЕО)
Категорично наводе - ера изградње нација коју су предводиле САД је прошла.
Слични ставови могли су се чути и протеклих мјесеци, када су амерички званичници наглашавали да се у БиХ ближи крај међународном интервенционизму и туторству.
Ни спасавање ни реконструкција, ни изградња нација. Америчка политика на Западном Балкану јасна.
Другачија врста ангажовања Сједињених Држава сада подразумијева "пребацивање лоптице" на домаће актере.
- Администрација је фокусирана на оснаживање локалних актера да сами ријеше своје изазове, умјесто на прекомјерно ослањање на међународну интервенцију или надзор. Сједињене Државе су спремне да подрже тамо где је наше учешће потребно и гдје се унапређују интереси САД - навели су из Стејт департмента.
Уз кључну поруку – договор умјесто наметања, у документу Стејт департмента јасно назначена област инвестиција и сарадња на економском плану.
- То је уствари та промјена коју је САД, оличена у новој администрацији Доналда Трампа заузела према БиХ – договор домаћих лидера, успостављање међусобног повјерења у процесима доношења одлука, безбједносна ситуација која произилази из тих политичких одлука и на крају инвестиције као оно што САД виде као свој геостратешки интерес на Балкану - рекао је Лучијано Калужа, стручњак за међународне односе.
Дамир Сакић, политички аналитичар и правник истакао је да Сједињене Државе сада све стране у БиХ третирају једнако, не гледају их више као пројекте, него их гледају као равноправне партнере са којима желе да граде дубље економске, привредне, енергетске и друге односе.
- Ова промјена сигурно да ће највише утицаја имати на оне политике које су се надале да ће неки нови талас међународног интервенционизма, неки нови високи представник им испоручити њихове политичке циљеве - додао је Сакић.
Тако не би требале да чуде поруке попут оних од шефа бх. дипломатије Елмедина Конаковића.
Док и даље заговара међународни интервенционизам кроз присуство све јачег ОХР-а, поручује како новог високог представника треба изабрати Европска унија, не слиједећи слијепо политике Сједињених Држава.
- Смислен је једино став администрације САД да локалне институције и представници конститутивних народа треба да преузму одговорност за све процесе у БиХ. Уз рјешавање недемократске заоставштине дјеловања ОХР-а, то је једини начин да БиХ изађе из перманентне кризе - увјерава Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ.
Милорад Додик, предсједник СНСД-а наводи да уколико се настоји поново на исти начин бирати, као што чује неке гласове из Европе, за Републику Српску ће то бити једнако неприхватљиво, ако то не буде консензус Русије, Кине и Сједињених Држава и наравно нас.
- Охрабрује чињенице да су рекли да ће и сви заинтересовани бити питани о евентуланом новом - каже Додик.
Док из Вашингтона стижу поруке о смањењу међународног интервенционизма, из Републике Српске већ сутра конкретан политички одговор – пред посланицима Народне скупштине Декларација о затварању Канцеларије високог представника.
У њој, између осталог наведено – опстанак ОХР-а директно је у супротности са суверенитетом БиХ и тежњама за чланством у Европској унији.
Зато се надлежне институције позивају да ван снаге ставе све одлуке Кристијана Шмита и Валентина Инцка.
Потребно је отпочети процес враћања свих неуставно одузетих надлежности ентитетима у БиХ, наводи се у предложеном документу.
- Чак и у случају да буде именован очекује се да се испоштује основна претпоставка постојања такве једне инстанце, а то је привременост. Ми након 30 година готово да смо то и заборавили, готово да је и тешко говорити о привремености. Међутим, Народна скупштина кроз своје акте константно подсјећа на ту чињеницу и констатно захтјева да дође до затварања ОХР-а - казао је Драган Дакић, савјетник предсједника Народне скупштине за међународно право.
Послије 30 година интервенционизма дошло је вријеме да БиХ са своја два ентитета и три конститутивна народа преузме одговорност за властиту будућност, наведено је у приједлогу Декларације која ће се наћи пред посланицима.
Република Српска, поручује се, остаје привржена Дејтонском мировном споразуму и позива представнике Федерације на директан дијалог, без посредства и притисака међународних тутора.