latinica  ћирилица
02/10/2013 |  16:43 | Аутор: РТРС

Да ли ће резултати пописа бити валидни?

Попис у Босни и Херцеговини обавља се такозваном традиционалном методом. То значи да пописивачи иду од стана до стана и на бази интервјуа са грађанима прикупљају податке.
Међутим, грађани немају обавезу да информације које дају пописивачима поткријепе и доказима, попут личних карата или диплома. Дара Петковић главни методолог у Заводу за статистику Републике Српске каже: „Попис становништва заснива се на слободној изјави сваког становника који се пописује“. Попис се заснива на повјерењу. Демографи сматрају да то оставља велики простор за манипулације. „То сад зависи колико је саговорник поуздан, колико он жели да да истините податке или колико има намјеру да да криве податке који ће оставити далекосежне посљедице“, рекао је за РТРС Стево Пашалић професор Демографије на Универзитету у Источном Сарајеву. А те посљедице су невалидни резултати пописа, на основу којих ће се базирати развојна планирања друштва у свим сегментима. Највеће неправилности демографи очекују када је ријеч о укупном броју становника који живе у БиХ, јер се, према неким информацијама са терена, пописују и они који одавно не живе на њеној територији. У Заводу за статистику кажу да имају механизме провјере резултата. То су други административни извори, али и постпописна контрола, која ће бити обављена од 2. до 10. новембра у одређеном броју пописних кругова. „Наши пописивачи ће поново ићи и пописивати лица, станове и домаћинства у изборним пописним круговима на територији БиХ и те податке ћемо упоредити са резултатима овог основног пописа“, рекла је Петковићева. Стево Пашалић истиче да су механизми контроле добро организовани. „Механизми контроле су добро организовани и предвиђени, али нисам сигуран да могу ући у сваки податак који је погрешан“, каже Пашалић. Другим ријечима, немогуће ће бити открити све манипулације, јер, тврде стручњаци, намјерне грешке у статистици се много теже откривају него оне ненамјерне. Надлежни упозоравају грађане да је њихова законска обавеза да дају тачне и прецизне податке. У супротном, за оне који буду откривени, казне су од 100 до 10 000 марака . ПРИПРЕМИО: Анђелко Јандрић