X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
07/11/2013 |  21:06 | Извор: РТРС

ПЕЧАТ: Како се у Горажду заклети антифашисти диче нацистом!?

Само у БиХ и нигдје друго - могуће је да се основна школа зове по СС официру. Годинама централна, основна школа у Горажду носи име по имаму Ханџар дивизије Хусеину ефендији Ђози.
Послије Другог свјетског рата Ђозо је био осуђен на пет година затвора због помагања непријатељу. Оно мало Срба у Горажду и јавност у Подрињу згрожени су овом чињеницом. Доступни подаци потврђују да је Хусеин ефендија Ђозо био имам 28. регименте 13. СС Ханџар дивизије са чином капетана. На фотографијама се види у официрској униформи са нацистичким обиљежјима и мртвачком главом на фесу који је био заштитни знак Ханџар дивизије. "Да ли је био припадник Ханџар дивизије јесте, да ли је морао да буде припадник те јединице - није, да ли је би њихов вјерски поглавар јесте, да ли је та јединица починила монструозне злочине у Источној Босни - јесте и то су непобитне историјске чињенице", каже за "Печат" историчар Драга Мастиловић. На једној од фотографија Ђозо је у друштву контраверзног јерусалимског муфтије Хај Амина ел Хусеинија који се лично сусретао са Хитлером. Сајт worldnews.com објавио је и писмо које је лично Хусеин ефендија Ђозо упутио Хајнриху Химлеру, у коме наводи спремност многих у БиХ да положе живот за великог вођу Адолфа Хитлера. Имам Хусеин Ђозо је послије Другог свјетског рата осуђен на пет година затвора и губитак часних права. Ипак, тај податак у његовој биографији брижљиво се скривао. У први план се истицало да је послије рата радио као професор у Гази Хусрев-беговој медреси и да је покретач листа "Препород" 1972. године. Посебан куриозитет јесте да је био Титов лични преводилац на његовим путовањима по арапским земљама. Славко Хелета је рођени Горажданин, а сада живи у Вишеграду. Иако је у посљедњем рату провео неколико мјесеци у горажданским логарима, у први план истиче лијепе успомене које га подсјећају на овај град и основну школу коју је похађао, а која сада носи име по нацистичком злочинцу. "Знало се и прије овог рата да је био регистрован и осуђен послије Другог свјетског рата као нацистички официр. И једино у Горажду, замислите, укидају назив школе Никола Тесла и именују је по Хусеину Ђози", каже Хелета, дугогодишњи новинар. Срби у Горажду немају никаква политички утицај, њихова једина представница у Скупштини Босанско-подринског кантона Далиборка Миловић одбила је из, како каже, безбједносих разлога разговар за "Печат" о овој теми. У Борачкој организацији РС кажу да су злочини Ханџар дивизије над српским народом у Другом свјетском рату добро познати и зато звучи невјероватно да основна школа у Горажду већ двије деценије носи име официра те нацистичке јединице. Занимљиво је да је у Босанско-подрињском кантону на власти СДП, партија која се куне у антифашизам и тековине НОБ. Стога чуди како им не смета да тако важна установа, као што је основна школа, носи име по официру Ханџар дивизије која је директно ратовала против партизана. " Наравно, никоме није у интересу да носи тај назив. Ако то буде доказано, утврђено име некога ко је евентуално био припадник те јединице или се докаже да је био у служби наношења штете другим народима, вјероватно ћемо мијењати", изјавио је за "Печат" Џевад Аџем, кантонални министар образовања, науке, културе и спорта. Аџем признаје да је много прихватљивији назив - Никола Тесла, и да ће након што провјере све наводе из медија о Ђозиној нацистичкој прошлости, вјероватно, вратити стари назив школе - Никола Тесла. Није само Никола Тесла био непожаљан у Горажду. Власти у овом граду су током и послије посљедњег рата промијенилие називе бројних улица, тргова. Скоро све што је одисало српским именом је укинуто. " Остало је, чини ми се, само име покојног Рада Јовановића, познатог композитора, који има улицу негдје у предграђу, забачену", каже Хелета. Као драстичан примјер потирања српског имена и учешћа Срба из овог краја у НОБ, Хелета наводи свог дједа Стеву Хелету, првоборца и јединог вијећника ЗАВНОБИХ-а из Подриња. " Понављам, као вијећник ЗАВНОБИХ-а имао је трг, бисту у граду и споменик у породичном гробљу. Сада нема ни трга, ни бисте, а споменик коју су срушили у посљдњем рату, никада нису обновили", објашњава Хелета. У Горажду су се систематски обрачунали и са краљевачким пролетером из Другог свјетског рата Миливојем Вујовићем Цуром. Као да то није било довољно, током посљедњег рата у Горажду убијена је Миља, сестра Миливоја Вујовића, која је послије Другог свијетског рата дошла у Горажде, гдје се удала и засновала породицу. Убијени су и њен супруг Стјепан и син Раде Јакшић. Једно вријеме је Улица Краљевачког батаљона носила име познатог чеченског терористе Џохара Дудајева, али су због притиска међународне заједнице и српских повратника горажданске власти то поништиле, али никада нису вратиле пријератни назив улице. Да ли су Срби уопште добродошли у овај град у чију су историју тако снажно уткали своје име? Припремио: Гвозден Шарац