Вишковић: Стопирањем Источне интерконекције, Српска изгубила милијарде
Вишковић је на панелу "Разговор са премијером" којим је званично завршен овогодишњи Јахорина економски форум, рекао да су партнери из "Гаспрома" на сваком састанку прво питали да ли је ријешена гасна конекција испод Дрине.
- Одговор је увијек да то још увијек нисмо средили. Чини ми се да нећемо то ни реализовати док Српска не буде независна - навео је Вишковић.
Вишковић је подсјетио да је Република Српска имала намјеру да гасификује територију од уласка у Српску до Бањалуке, па и даље, да се на тој траси изграде и гасне електране од 500 или 600 мегавата.
- Сада Американци гурају јужну интерконекцију из Хрватске и сада смо један на један. Ми тражимо источну и њоме условљавамо јужну. Предложио сам и да на мјесту званичне конекције на Шепку, гдје гас улази у БиХ из Србије, ставимо још једну или замијенимо постојећз цијев већег промјера и гас пумпамо до Бањалуке - рекао Вишковић.
У том случају, додаје Вишковић, гас који би недостајао био би узиман из Славонског Брода, гдје ће улазити из Хрватске.
Он је подсјетио и да је у току гасификација Пала и Јахорине, тако да се полако повећава потрошња гаса у Српској.
Када је ријеч о пољопривреди, Вишковић је рекао да је Влада подигла субвенцију на 70 одсто за осигурање од природних непогода, а за противградне мреже подигнуте су на 50 одсто.
- Сваке године запошљавамо све инжењере пољопривреде који желе да раде на властитом имању и дајемо им субвенцију од 40.000 КМ за почетак бизниса. Велики број људи се одазвао том позиву. Пољопривредници из Српске су кроз подстицаје купили 870 трактора, што се није десило ни у Југославији - рекао је Вишковић.
Према Вишковићевим ријечима, Влада Српске ће настојати да одобри повољне субвенције за набавку најсавременијих машина у прерађивачкој индустрији.
Предсједник Владе је најавио и да ће сива зона бити ријешена послије нове фискализације која ће заживјети након тестне фазе у јуну, позивајући привреднике да се одазову на јавни позив Пореске управе Српске везан за фискалне касе.
Када је ријеч о младим предузетницима, Вишковић је рекао да има и лоших искуства, те да треба тражити начин како заштити подстицајна средстава.
Генерални директор "СХП Целекс" Бањалука Марио Блажевић рекао је да пословне зоне у локалним заједницама морају да буду припремљене за инвеститоре у смислу прикључака и прилазне инфраструктуре.
Он је нагласио да су гранични прелази најбитније питање за привреднике који извозе своје производе.
Блажевић је истакао да ће "СХП Целекс" инвестирати у нови производни погон и складиште између 100 и 120 милиона евра зависно од технологије, што ће бити завршено за пет до седам година, те оцијенио да бенефити које Влада Републике Српске даје инвеститорима нису довољно испромовисани.
- Ми производимо тренутно на мазут, али би било много ефикасније када би гас дошао до Бањалуке - указао је Блажевић и позвао стране инвеститоре да инвестирају у Српску.
Менаџер компаније "Мерцедес-Бенц карс" Мирослав Врцељ, говорећи о електромобилности, навео је да је број обичних /спорих/ ауто-пуњача у региону задовољавајући, па и у Српској и БиХ, али да је уз помоћ влада на ауто-путевима потребно поставити брзе пуњаче.
Он је рекао и да је са престанком субвенција за електричне аутомобиле у неким земљама Европе, потражња за овим возилима опала, али да ће ипак тренд раста бити настављен, само не како је раније предвиђено.
У оквиру овогодишњег, седмог Јахорина економског форума одржано је укупно 16 панела на којима је учествовало 100 говорника.