"Силос" , лабораторија за испитивање издржљивости српских затвореника

"Силос", којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница. Према свједочењу бивших затвореника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвица.

У логору "Силос", једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били затворени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста.

Најмлађи међу њима био је 14-годишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је имао више од 85 година и умро је у "Силосу" на температури која је увијек била нижа за десет степени у односу на спољну.

Српски логораши, који су преживјели стравичне тортуре, свједочили су да су тадашњи званичници у влади такозване Републике БиХ долазили у "Силос".

Бивши логорша из "Силоса" Радојка Пандуревић у ранијем свједочењу за Срну испричала је да је и Алија Изетбеговић два пута био код "Силоса".

Бивши заточеник логора смрти Славко Јовичић Славуј, и бивши посланик у парламенту БиХ, из "Силоса" је изашао 19. јануара, након 1.334 дана или 44 мјесеца злостављања и стравичних мучења.

Он свједочио да је "Силос" био лабораторија за испитивање људске издржљивости, гдје су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, убијали глађу и тровали разним лијековима.

За злочине почињене у логору "Силос", касарни "Крупа" и Основној школи "9. мај", Тужилаштво БиХ терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера.

Према оптужници, Ђелиловић је био предсједник Кризног штаба, касније ратног Предсједништва општине Хаџићи, Хујић је био управник и замјеник управника логора "Силос", а исте функције обављао је и Халид Човић. Калембер је био стражар у "Силосу".

Мешановић је, према оптужници, био један од замјеника управника у "Силосу" и управник логора у магацину у касарни "Крупа". Остали оптужени били су припадници војних, цивилних и полицијских структура.

Бивши командант Првог корпуса такозване Армије БиХ Вахид Каравелић оптужио је чланове ратног Предсједништва и владе такозване Републике БиХ да су искључиви кривци за постојање овог злогласног логора.

Каравелић је пред Судом БиХ, између осталог, рекао да је најуже бошњачко ратно руководство, које су у то вријеме, поред Алије Изетбеговића, чинили актуелни министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија, Харис Силајџић, Ејуп Ганић и Нијаз Дураковић, имали контролу над дешавањима у "Силосу".

Ово је једино суђење за "Силос", а почело је у мају 2012. У току је извођење материјалних доказа Тужилаштва, које је претходно саслушало свједоке.

Тужилаштво БиХ обавијестило је почетком претпрошле године МУП Републике Српске о наредби о непровођењу истраге против 455 лица за ратне злочине почињене у логору "Силос" Тарчин, Основној школи "9.мај", "Крупа", "Игман", "Храсница", у којима су страдала лица српске националности у периоду од маја 1992. до 27. јануара 1996. године.

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић каже за Срну да је још на снази поражавајућа чињеница да не одговарају они који су починили злочине над Србима, поготово када се ради о "Силосу", затвору у касарни "Виктор Бубањ", па чак ни логору који се звао "Алија Изетбеговић"?!

Ни у једном од тих случајева "нема ни налогодаваца, ни извршилаца", иако је у њима убијено много лица српске националности.

Он наводи да и најновије изјаве и активности потпредсједника Федерације БиХ Мирсада Кеба показује шта се дешавало, али и шта се и даље дешава у Сарајеву, а поготово у Федерацији БиХ.

МУП и Савез логораша Српске заједно су радили на документовању ратних злочина над Србима, након чега су сву прикупљену документацију доставили Хашком трибуналу, да би потом те материјале упутили и Специјалном тужилаштву за ратне злочине Србије, као и Хрватске.

"Ништа од тога до данас није урађено како треба. Ми не тражимо милост ни за кога, него само инсистирамо на правди и правичност, али тога нема ни у Суду ни у Тужилаштву БиХ, као ни у Хашком трибуналу", констатује Дукић.