X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
ЕУ И МИ | 10/05/2015 | 14:35

Србија и преговори са Европском Унијом (ВИДЕО)

Србија очекује скоро отварање првих поглавља годину и по након почетка приступних преговора о чланству у ЕУ, а статус кандидата има већ три године. Заједничка позиција 28 земаља чланица је да треба најприје отворити поглавља 23, 24 и 35, која се тичу правосуђа, основних права и нормализације односа са Приштином. Да би међу чланицама био постигнут консензус да се ова поглавља отворе од Србија се очекује да оствари јасан напредак у овим областима.

Србија би отварање првих поглавља 23 - правосуђе и основна права и 24 - правда слобода и безбједност могла да очекује у другој половини ове године. Припремљен је трећи Нацрт Акционог плана за ова преговарачка поглавља који је значајно унапријеђен у односу на претходне двије верзије које су упућене у Брисел.

”Жеља нам је да направимо добре, квалитетне документе који ће осликавати реалност и који ће осликавати правац у којем Србија жели да мијења свој систем када је у питању реформа у области владавине права.”, изјавио је за РТРС Срђан Мајсторовић, замјеник директора Канцеларије Владе Србије за европске интеграције.

Влада Србије планира до краја 2018 године завршити преговарачки процес.Такав амбициозан план заснива на бољој почетној позицији у односу на друге земље региона. Од 2004 године усклађује законодавство са правним насљеђем Европске Уније. До сада је примјењено 88 одсто задатих мјера Националног програма интегрисања.

Народна Скупштина доноси законе, али је проблем што се они не имплементирају у потпуности или једноставно не примјењују, изјавио је за РТРС Александар Сенић, предсједник Одбора за европске интеграције Скупштине Србије. ”Више грађана подржава реформски процес него и само чланство Србије у ЕУ и то треба Влада да користи као битан аргумент да што брже спроведе реформе и да модернизује наше друштво.”,изјавио је Александар Сенић.

Европска Унија је саопштила да нема промјене ни увођења нових услова као и да нормализација односа између Београда и Приштине није „ништа ново, већ предуслов који постоји одраније”, потврдио је и њемачки министар иностраних послова током недавне посјете Београду. Ради се о имплементацији Бриселског споразума у дијелу који се односи на заједницу српских опстина.

”Београд сматра да је то самоуправа за Србе на Косову, посебно на сјеверу Косова, а Приштина то тумачи као невладину организацију. “, изјавио је за РТРС Александар Попов , директор Центра за регионализам.  „Док се то не премости, према оцијени Попова, неће се премостити док Брисел не понуди неко рјешење и каже око овога се морате договорити и до тада ће Брисел одлагати отварање преговарачких поглавља.

Влада Србије требало би да се одреди о новом плану за Косово предсједника Томислава Николића. Суштина тог приједлога јесте да Србија неће признати независно Косово. Предложиће аутономију Заједнице српских општина у оквиру привремених косовских институција, као и институционалне везе са Србијом. Европски представници подсјећају да би Заједница требала бити формирана на основу закона на Косову. Према Бриселском споразуму Заједница српских општина (ЗСО) имала би надлежности у областима образовања, здравства, економског развоја и руралног и урбаног планирања. Од напретка у кључним поглављима зависиће и укупан прогрес Србије у преговорима са Европском Унијом.

Комплетан видео прилог можете погледати кликом на овај линк.