Глог

За глог постоје и друга мање позната имена као што су бијели глог, бијела драча, бијели трн, глоговка, оштри трн, пасји трн, чобанчица... На нашим просторима најраспрострањенији је бијели глог, у чијем се плоду налази само једна сјеменка. Његов цвијет и лист најчешће се беру и продају под именом црвеног глога. Због своје већ познате љековитости, инострано тржиште све више је заинтересовано да из наше земље увезе велике количине цвијета и листа глога. У свијету, као што се зна, људи се последњих деценија окрећу природним путевима изљечења, а ту је, чини се, глог постао незаобилазан.
Последњих година, код нас се праве лијекови од глога, намијењени прије свега људима који имају проблеме са срцем, онима са слабим нервима и женама у предменопаузи и у менопаузи. У народној медицини посебно се истицало благотворно дејство глога на старачко срце. Доказано је да глог заиста повећава снагу срчаног мишића, побољшава проводљивост импулса и смирује лупање срца. Добри резултати су постигнути и код млађих људи, посебно код срчаних нервоза. Наш народ је вијековима користио магијске поступке у лијечењу разних болести. Култ глоговог дрвета очуван је до данас, па је опстало и вјеровање да човејк који је болестан однесе колач од кукурузног или пшеничног брашна до глога и тамо га окачи уз ријечи: “У глог улог, а у тијело одлог”! Вјеровало се да је ово дрво заштитник здравља и да га се плаше сви демони и болести. Познат је и обичај Рома из Шумадије који су се на Ђурђевдан причешћивали глоговим листом. Глог расте по огољеним, каменитим и сувим мјестима. Да би се сачувала његова љековита својства, важно је знати шта, како и када брати. До цвјетова се долази кад је у цвату половина отворена, а друга половина још у пупољку. Треба узбрати цијеле цвасти искључиво по сувом времену, још боље ако је сунчан дан и ставити их у корпе. У што тањем слоју затим их сушити на промаји и не превртати да се не би изломиле. Осушен цвијет мора да се чува добро запакован. Лист се бере млад и суши као и цвијет, док се плодови убирају кад су потпуно зрели. Глог је, иначе, трновит, разгранат и отпоран грм који расте до четири метра. Листови су подијељени у три до пет режњева и по ободу тестерасти, а цвјетови бијели, рјеђе мало ружичасти сакупљени у мирисне цвасти сличне штиту. Истиче се мноштвом прашника црвене боје. Плод је округласта и мало дугуљаста црвена, месната коштуница са једном до три сјеменке. У глогињама има масног уља, шећера, лимунске, винске и других киселина, док кора садржи алкалоиде. Уколико сте се опредијелили да пронађете лијек у чају од глога за неку своју бољку, треба да знате да дужа и свакодневна употреба може да изазове мучнину, па чак и тровање. Препоручује се да се послије пет до седам дана лијечења чајем направи пауза од два-три дана. Подразумијева се, наравно, да пацијент за све вријеме терапије мора бити под надзором љекара или фитотерапеута.