Литија

Тога дана народ се искупи код цркве, па на челу са црквеним знамењима: крстом, иконом и црквеним барјацима, обиђе што је могуће већи простор сеоског атара. На појединим раскршћима, код записа и на другим погодним мјестима, литија се зауставља да свештеник очита молитва, па се иде даље све у круг натраг до цркве. Негдје је обичај да литија обиђе гробља. Негдје се код записа учесницима у литији спрема закуска, па и коло заигра. Главно богослужење одржи се или код неког познатог записа, или раскршћа или по повратку у цркви. На богослужењу домаћин литије ломи са свештеником колач, односно погачу. Половину преда свештенику, а другу половину преда лицу које ће бити домаћин сљедеће године. За све вријеме литије пјевају се нарочите пјесме или упућује молба Богу да пошаље кишу. ( „Крстоноше Бога моле, да удари росна киша...“).Села која немају своју цркву, искупе се код свога записа или сеоског крста, а црквена знамења (крст, иконе, барјаке) донесу из цркве којој припадају.