О зови и коприви
Својим мирисом и обликом цвјетова, ова биљка мало кога оставља равнодушним. У кућним апотекама људи, због своје љековитости, присутна је од памтивијека. До ње је лако доћи, јер расте на ободу шума и осунчаним шумским крчевинама. Уопште, на запуштеним мјестима и у близини насеља. Погађате, причамо вам о зови...
Код зове су нарочито љековити млади изданци и млади листови, који се беру у прољеће. Цвјетови се беру за вријеме цвјетања, плодови послије дозријевања, а кора од фебруара до новембра. Састојци се највише справљају у виду чајева, и то:
-чај од зовиних листова и младица: поспешује излучивања мокраће, накупљене течности у организму, чисти и побољшава крви.
-чај од зовиних цвјетова: дјелотворан је у лијечењу прехладе, бронхитиса, кашља, грипа, почетне упале плућа, јаке кијавице, тешког дисања, астме и код свих реуматских болести.
-чај од коре грана и стабла: одстрањује потешкоће код мокрења, сметње у раду бубрега ибешике, а помаже и код тврде столице. Са кором се не смије претјеривати, што значи да за шољу чаја треба узети равну кашичицу овог састојка. Уз то, у току дана могу да се попију једна, а највише двије шољице чаја, и то, гутљај по гутљај, у већим размацима. У сваком случају, присталице лијечења љековитим биљем кажу да зова треба да буде у свакој кући.
Као коров расте на запуштеним местима, поред тараба, путева... Веома је распрострањена, а људи је нерадо додирују, јер жари.Наравно, сјетили сте се да је ријеч о коприви или жари, која кожу „пецка” својим ослобођеним соковима, доводећи до стварања пликова, пролазног карактера. Народ одавно зна за њену љековитост. За справљање лијека се користе лист, коријен и сјеме. А лијек од коприве има широку примјену.Користи се за чишћење крви, против опадања косе, за лијечење малокрвности, бронхитиса, реуматизма, грознице, чира на желуцу, прекомјерног мокрења, камена у бубрегу, зарастања рана, несанице, нервозе, а због своје витаминске и прехрамбене вриједности сматра се изузетно здравом и корисном. У нутритивном смислу коприва садржи веома много бјеланчевина, угљених хидрата, масти, а од минерала калцијум, фосфор, гвожђе, па витамине Ц, А, Б2, каротин, пантотенску киселину. Нажалост, иако је прави мали поливитамински резервоар, на нашим трпезама ријетко је заступљена. Како се коприва бере? У прољеће и јесен се скупља коријење. У прољеће се сакупљају листови и вршике, а комплетна биљка током цијеле године. Сјеме се скупља искључиво у августу. Ово је важно да се зна због справљања лијекова. Воћари би требало да знају да се раствором од коприве могу сузбити и лисне ваши. Раствор се прави тако што сепосуда, запреминедесетлитара, напуни свјеже убраном копривом са стабљиком. Може и док је у фази цвјетања, али никако када дозре и појави се сјемење. Затим се прелије водом, по могућности кишницом, тако да вода буде четири-пет центиметара изнад коприве. Све се остави да стоји 24 сата, а затим се течност проциједи, и прска нападнуто воће и поврће, најмање два пута у току дана. Користи се код мањих напада ваши, које уништава мравља киселина из припремљеног раствора коприве.