O историјату парфема

Прије освајања Грчке и других европских простора, Римљани су имали посебан празник који се сваке године одржавао крајем априла, а који је славио мирис, богињу Флору и прву појаву цвијећа. Касније, у познатим римским купатилима мушкарце би масирали миришљавим уљима и мастима, а Константин Велики пренио је употребу мириса у цркву. Исток у читавој причи заузима посебно мјесто, будући да у муслиманским народима, те Кини и Индији, култура коришћења мириса постоји још пуно дуже. Готово увијек је била повезана са свадбеним или погребним обичајима, али истовремено су жене Оријента купатило или неко друго мјесто за уљепшавање сматрале врло битним. Како је број становништва растао, свијет се мијењао, вјере су се шириле, а технолошка достигнућа помијерала границе, тако је и парфем нашао своје мјесто у модерном свијету. Из 1190. године сачуван је први запис о продавцу парфема у Паризу, а чију је дистрибуцију одобрио сам Анри VI. Због људске таштине или не, парфем је остао важан дио козметике, нешто као “змија за њух”. Велики “бум” парфема и мириса, послије Римског царства, догодио се у 17. вијеку да би се 1656. године у Француској отворила прва занатска радионица произвођача рукавица и парфема. Круг поклоника новог, модерног тренда полако се ширио, а двор Луја Четрнаестог чак су прозвали “мирисним двором”, мада је општепозната ствар да су се у оно доба дворани ријетко прали, а често мирисали интензивним мирисима. То се сигурно не може назвати добром или мирисном комбинацијом. Значајну промјену развој парфема доживио је у 19. вијеку, првенствено захваљујући великом научном напретку, а развој модерне хемије ударио је темеље индустрији парфема какву данас познајемо. Грасе у Прованси, у Француској, постао је средиште узгоја цвијећа и трава за читаву парфемску индустрију, посебно јасмина, руже и наранџе. Уз стварање финог мириса исто тако важна постала је и амбалажа. Већ познати произвођач парфема Франсоа Коти удружио се с Ренеом Лаликом те су заједно дизајнирали стаклене бочице разним именима у свијету моде, а касније и једном од најпопуларнијих икад, Шанелу 5, који је 1921. створио Ернест Бо. Данас се у продаји налази преко 20 хиљада мириса који више не представљају привилегију богатих, већ штавише, сваки од тих врста мириса има своју публику. Што се Европе тиче, Француска је остала центар производње, а у новије вријеме и дизајна парфема.