Вест Поинт учио од војводе Живојина Мишића

Колубарска битка је једна од најсјајнијих побједа српске војске у Првом свјетском рату, а уписана је тако и на страницама историје и у војним уџбеницима. Стратегија коју је у борби са јачим и бројнијим непријатељем на падинама Сувобора и Маљена применио Живојин Мишић, постала је модел из ког се много тога може и данас примјенити у војсци. На Катедри за друштвене науке Војне академије добијен је одговор на питање шта је то што је интересантно страним војним школама када је у питању ратна прошлост Србије. Професор војне историје, потпуковник Слободан Ђукић каже да су бурни догађаји на овим просторима дали велики допринос ратничкој теорији и науци из које странци и те како имају шта да науче. То се посебно односи на Колубарску битку, која је по много чему посебна. Побједа у овој бици је освојена манервом уназад, што се у ратовању ријетко догађа. Ријеч је о сукобу у ком је српска страна преузела дефанзивну улогу. Послије повлачења до Колубаре и околних планина, услиједио је контраудар који је непријатеља потпуно паралисао и омогућио нам бриљантну победу, објаснио је Ђукић. Он је истакао и то да значај операције довољно говори и чињеница да је српска војска заробила чак 42000 аустроугарских војника, као и огромну количину ратне технике, муниције и опреме. Пробој Солунског фронта у страним уџбеницима наводи се као примјер борбе у којој јак мотив може да буде пресудан елемент битке. На крилима жеље да се што прије врате у отаџбину, српски војници повели су јуриш савезничке војске. Српски официри су се након повлачења преко Албаније, упознали са начином ратовања на западном фронту и доктрином “артиљерија осваја, пјешадија заузима”. На страним војним школама се не изучавају само побједе, већ и порази. У том смислу, војној науци драгоцјена су искуства из Априлског рата, када је Војска Краљевине Југославије која је тада имала 1,5 милиона војника, побијеђена за само 12 дана. Југословенска верзија партизанског начина ратовања током Народноослободилачке борбе у Другом свјетском рату, потврдила је да герилски покрети отпора могу бити успјешни уколико се воде на домаћем терену и уз наклоност локалног становништва.