X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 17/03/2017 | 14:45

Народни обичаји и вјеровања који говоре о биљкама

На Ђурђевдан, дјевојке се купају под грабом, да се момци грабе за њих. Удаваче, такође, стављају у њедра грабове гранчице да би се момци грабили за њих и просо да би их просили...

 

Има их више стотина хиљада врста. Од биљака и биљних производа увијек је, у огромној мјери, зависио и живот човјека. Биљке, иако без свијести, представљају организме пуне здравља, снаге и младости. Народ сматра да је свака биљка љековита и да је Бог створио онолико биљака колико има болести. И српске народне пјесме свједоче да се код нас увијек вјеровало у чудотворну моћ биља: “Набра вила по Мирочу биља, и загаси ране на јунака”. У народним вјеровањима је најприсутније оно биље с којим је човјек био у свакодневном контакту или је од њега имао највише користи. Народ тврди да онај који хоће да се не напије, на празан желудац треба да поједе пет горких бадема. Љепотице у народним пјесмама имају “бадем очи”.

По народном предању, на буквама или у њиховим шупљинама рађају се и живе виле. Иначе се то дрво сматра лошим: “Да га није срамота, струнуо би од пања до куће” - кажу за њега. Да би босиљак никао, треба га сијати уз псовку, а ко се наједе бунике, губи памет. Лијеска се сматра за свето дрво (као и тиса) и народ је зове “Божијом сестрицом”. По народном вјеровању, лијеска штити од грома, па је приликом грмљавине добро под њу се склонити. Она се ставља и за рог куће да не би у њу ударио гром. Гријех је љесковом метлом чистити кућу. Ко није при здравој памети, провода се три пута око лијеске. Лијеска је симбол плодности, па се ставља гранчица изнад кревета или је жене носе у коси. Прича се да је ђаво питао лијеску “Кад је Исус прошао?”, а она је му рече: “Кад сам цвјетала”, а када је питао врбу, она је одговорила: “Сад је прошао”. Врба нема рода зато што је показала ђаволу пут куда је прошао Христос кога је нечастиви јурио. За разлику од врбе коју је проклео да нема плода, Исус је лијеску благословио. На Ђурђевдан, дјевојке се купају под грабом, да се момци грабе за њих. Удаваче, такође, стављају у њедра грабове гранчице да би се момци грабили за њих и просо да би их просили. Ко би нашао дјетелину с четири листа на Ивањдан, тај би разумио језик животиња. Иако је створио дуван, ђаво бјежи од тог свог изума и пушача. Прича се да када је видио Светог Петра како окупља народ у цркви, тада му је рекао: “Ја ћу створити нешто што ће народ вољети више него цркву”, и створио је дуван. Јавор ће се осушити ако болестан човјек, воду којом се умио проспе на његов коријен, а тај болесник ће оздравити, каже народно вјеровање. Сув јавор ће озелењети ако га обухвати криво осуђен човјек. Јавор служи и као средство за одвајање момка од дјевојке: “Бог ти даде да се не удаде, док не вид'ла три на небу сунца, док не чула како риба пјева, док не роди јавор јабукама, жута врба грожђем бијелим”. Јасенов штап треба побости у жито онај коме јазавци једу кукуруз, па они то више неће чинити.