X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 27/10/2017 | 14:47

Преподобнa мајка Параскева-Света Петка

Свету Петку код нас посебно поштују жене, обраћају јој се нероткиње, а и остале у разним животним недаћама...

Света Петка потиче из Грчке, рођена је недалеко од Цариграда у 10. вијеку. Послије смрти родитеља повукла се у околину Јерусалима, гдје је деценијама водила подвижнички живот. Вратила се у родно мјесто пред смрт. Њене мошти су затим однијете у Цариград, одатле у бугарско Трново, потом је чувана 125 година у Београду, у цркви на Калемегдану, а од 1641. налази се у Румунији, у граду Јашију. Било је бројних теза о њеном српском поријеклу. Дилему да ли је света Петка Српкиња или не, разјаснио је још 1873. славни српски историк, архимандрит Иларион Руварац, у свом чланку у Летопису Матице Српске. Коме овај љетопис није при руци, може наћи Зборник Илариона Руварца, у издању Српске Краљевске академије, од 1934. године. Ту архимандрит полемише са недовољно ученим историчаром Милојевићем, који је у то вријеме из све снаге у својим чланцима тврдио да је Света Петка по поријеклу Српкиња. Руварац овог аутора означава „шарлатаном“ и износи бројне доказе да његове поставке нису тачне. Ма ко прије или послије њега другачије ставове износио, архимандрит Иларион ипак остаје најпоузданији аналитичар ове, као и многих других историјских недоумица. Ова тврдња васкрсла је и између два рата, а и данас има присталица. Међутим, за хришћанина поријекло светитеља уопште није битно. Важни су живот и подвизи, чуда и све оно што га је учинило светим. Тако је и ову светитељку прославио њен подвижнички живот у пустињи, безбројна чуда која је учинила послије блаженог упокојења, а чини их и данас. У Румунији је Света Петка најслављенија светитељка. Стотине храмова њој је посвећено. Култ светитељке,такође је распрострањен у Бугарској, Србији, Црној Гори, Македонији, нешто мање код Грка и православних Албанаца, а код Руса веома мало. Свету Петку код нас посебно поштују жене, обраћају јој се нероткиње, а и остале у разним животним недаћама. Њеним даном сматрају петак, јер је светитељка вјероватно на тај дан рођена, отуда јој и име. Тог дана не раде одређене послове, посте, посјећују цркве и моле се Светој Петки. Широм Србије и Војводине много је водица и капела посвећено мајци Параскеви. Подигнуте су у знак захвалности за молитвену помоћ неком од вјерујућих. Та су мјеста центри бројних ходочашћа нашег побожног свијета. Бројни су у родови који данас славе своју крсну славу. Она се сматра првом у низу јесењих слава. Има мишљења да је ова светитељка посебно заштитница нероткиња. Додуше, њен култ је веома распрострањен код жена, али никада Црква није њу препоручивала за молитве женама које чезну, а немају свога порода, тим прије што је сама била монахиња и девственица. Жене са овим проблемом прије би се могле обраћати оним светитељима који су били у браку и имали су сличну недаћу (свети Јоаким и Ана, праведни Захарије и Јелисавета и др), а којима је Бог помогао. Многи посте недјељу дана пред Свету Петку за здравље стоке. Сваки домаћин мијеси за овај дан летургију и сијече је за здравље стоке. Недјеља у коју пада Света Петка зове се Петкова недјеља. Чобани овога дана пуштају први пут овнове међу овце.