Зелена агенда за Западни Балкан (ВИДЕО/АУДИО)
Декларацијом о Зеленој агенди потписаној 2020. године земље Западног Балкана су потврдиле да ће своје енергетске и климатске политике ускладити са зеленим планом чији кључни циљ је да Европа постане карбонски неутралан континент до 2050. године. Планирано је редуковање емисије гасова до 2030. године за најмање 55 одсто у односу на 1990. годину. Предстоје измјене законодавства у области климе, енергетике и саобраћаја да би се испунили европски стандарди и међународне обавезе.
Одређен или ограничен напредак постигнут је у подручјима која се односе на области енергије, заштите околине и климатских промјена.Иако су направљени акциони планови и стратегије изостаје њихова примјена. За испуњење циљева енергетске транзиције Европска унија предвидјела је и финансијску подршку региону вриједну девет милијарди евра која је повезана са конкретним пројектима усклађеним са Зеленом агендом и са потписаним у Софијској декларацији.
„Унаприједити стање околиша у БиХ је најважније у ствари за грађане и на који начин ће се смањити загађење, а свједоци смо загађења ваздуха, ријека,земљишта и отпада", каже Маја Чоловић Даул стручњак за животну средину и управљање отпадом и представница пројекта ЕU4Green.
Европска комисија је у годишњем извјештају између осталог констатовала да БиХ треба усвојити Интегрисани енергетски и климатски план до 2030. који је у нацрту од јула 2023. године.
„Фокус је на институцијама, јачању институција и припреми и унапређењу тренутног стања како легислативе тако и техничко лабораторијских услова“,изјавила је Маја Чоловић Даул.
Декарбонизација електро-енергетског сектора,као дио једног од пет стубова Зелене Агенде, предвиђа постепен престанак кориштења угља, а сада се у БиХ више од 60% електричне енергије производи из термоелектрана. Планирано је повећање обновљивих извора енергије са садашњих око 4% на 43,6 % одсто до 2030. године.
„Оно чиме ћемо се ми као тим енергија и климатске промјене Центра за животну средину бавити у наредном периоду јесте интензивно заговарање измјене легислативе по питању грађанске енергије односно купаца произвођача јер ми то видимо као једна дио сржи саме промјене енергетског система“, изјавио је Драган Остић Центар за животну средину Бањалука.
Да би се допринијело ефикасној, инклузивној и одрживој примјени Зелене Агенде и социјално праведној транзицији и у региону треба да се ради на унапређењу стратешког и законодавног оквира.
Стиче се утисак да је цивилном друштву много више стало до примјене Софијске декларације него носиоцима јавних овлаштења, сматра Владан Шћекић из Центра за животну околину Београд.
"У извјесној мјери код нас, а вјероватно и код вас се понавља да ми то све радимо зато што су то наше међународне обавезе, и поставља се питање да бисмо то радили да је то само у нашој надлежности и да имамо само ми потребу да учинимо наш регион бољим, чистијим и ефикаснијим“,каже Шћекић.
Акциони план за спровођење Зелене Агенде у Босни и Херцеговини од 2021. до 2030. садржи укупно 58 циљева у пет области.Чак 28 се односи на чисте изворе енергије и заштиту климе.Остали су усмјерени на подручја циркуларне економије, борбу против загађења ваздуха, воде и тла,одржива рурална подрчја и системе хране, те биодиверзитет и обнављање екосистема.
ТВ репортажа
Радио репортажа