Данас 125 година од рођења краља Александра Првог

Краљ Александар Први рођен је на Цетињу 16. децембра 1888. године, као други син краља Петра Првог и књегиње Зорке, дјетињство је провео у Црној Гори, основну школу завршио у Женеви, а школовао се и у војној школи у Санкт Петербургу и Београду, када је његов отац дошао на престо 1903. године. У Првом балканском рату 1912. године Александар је био командант Прве армије и водио битке на Куманову и Битољу, а потом и битку на Брегалници 1913. године у Другом балканском рату. У Првом свјетском рату био је врховни командант српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914. године, када је српска војска поразила војску Аустроугарске монархије, а након окупације 1915. године, заједно са српском војском, повлачио се преко Албаније. Када се краљ Петар Први, због болести, 24. јуна 1914. године повукао са престола, Александар је постао регент, а под његовом врховном командом, српска војска извршила је пробој Солунског фронта и извојевала велику побједу на Кајмакчалану. Послије војничких, дошли су и државнички успјеси, па је 1. децембра 1918. године потписан акт уједињења Хрватске са Србијом и оснивање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, док је Александар крунисан за краља 1921. године. Још као регент , Александар је спровео аграрну реформу којом је укинуо феудалне и полуфеудалне односе у пољопривреди. Због државне кризе, краљ Александар завео је диктатуру 6. јануара 1929. године и укинуо Устав, а исте године 3. октобра, Краљевина СХС добила је ново име - Краљевина Југославија. Током диктатуре, краљ Александар је вршио и реорганизацију државне управе, стварајући девет бановина и град Београд, а нови Устав, такозвани Октроисани устав, прогласио је 1931. године. Заслугом краља Александра 1921. године створена је Мала Антанта /Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка/, савез са Француском склопљен је 1927. године, а 1934. године оформљен је Балкански савез између Југославије, Румуније, Турске и Грчке. Приликом посјете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке, на краља Александра извршен је атентат у Марсеју, 9. октобра 1934. године. Краљева смрт дубоко је потресла Југославију, а његово тијело је до Опленца, гдје је сахрањен, испратило, према неким записима, око 100.000 људи.