Србија расадник супербактерије?

Чак је Србија од стране свјетских стручњака, означена као земља расадник те опасне бактерије. Наиме, ради се о новом гену међу бактеријама, која се преноси искључиво у болницама, а оболели најчешће умиру од упале плућа и инфекције уринарног тракта. "У нашој земљи је током 2011. и 2012. супербактерија идентификована код осам пацијената, али то није права слика раширености НДМ-1, већ само врх леденог брега. Пацијенти су били лечени на ВМА и у једној приватној клиници", каже за "Блиц" др Бранко Јовчић, доцент Биолошког факултета и научни сарадник Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду. Научници су већ упозорили да је супербактерија нађена код неких људи из Велике Британије, САД, Канаде, Аустралије и Холандије, а сви они су, како се наводи путовали у Србију или Индију , ради неке хируршке интервенције. Ради се о новом гену бактерије, названом Њу Делхи метало-бета-лактамаза, или скраћено НДМ-1, који се налази у бактеријама отпорним на скоро све постојеће антибиотике. "Блиц" пише да се не ради о ширењу једне бактерије већ о ширењу отпорности бактерија, на које на крају не дјелују ни "карбапенеми", који су најјачи и најпоузданији антибиотици за многе инфекције. Јовчић каже да се дуго вјеровало да је Индија ендемско подручје и да је одатле почело ширење те супербактерије, али су накнадно добијени подаци показали да је регион Балкана, с посебним истицањем Србије, резервоар те бактерије, а можда и друго ендемско подручје НДМ-1. "Недуго затим описани су и случајеви пацијената који су били на медицинском третману у Србији, укључујучи и Косово, које је у научним студијама посебно издвојено. "Управо су ти случајеви определили европску јавност да Србију означи као подручје одакле се шири супербактерија“, додаје Јовчић. Он додаје да је изостала рекација надлежних органа и здравствених установа, док је у Индији одговор био брз. Јовчић каже да је у медијима била пренесенаа вијест о брзом ширењу НДМ-1 у свијету, али да нико није указао на проблематичну улогу наше земље у томе. Он још каже да је смртност пацијената инфицираних бактеријама које носе НДМ-1 и до 50 одсто, али да све зависи од старости пацијента, имунитета ,али и од квалитета медицинских услуга и државе у којој се болесник налази. Према његовим ријечима, Србија је у ову позицију дошла због честе злоупотребе антибиотика, што подразумијева честу и нерационалну употребу тих лијекова , чији је резултат све већа отпорност бактерија. Такође, истиче он, болничке средине су пуне бактерија које тамо живе и које су тамо стекле много већу отпорност , због чега је много горе да се човјек разболи у болници него код куће.