Скелани - Парастос за убијене Србе

Парастос ће у 12.00 часова бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани погинуле у току рата и том приликом биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих ,те положено цвијеће код Спомен-обиљежја. Овим поводом, уз помоћ Музеја жртава геноцида из Београда, у Скеланима је приређена изложба "Били смо деца" о страдању дјеце у Јасеновцу у Другом свјетском рату. Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у рану зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине. Муслиманске јединице убиле су цивиле које су затекле на спавању, опљачкале и уништиле све што су стигле, настављајући етничко чишћење у Подрињу , које су почеле у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Студенац, Гниона, Осредак, Вијогор и друга, а онда и на братуначка села Загони, Магашићи и остала. Тог кобног дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце. Рањено је 165 мјештана, а од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, док се њих четворо још воде као нестали. Бјежећи од потпуног уништења, становништво је тражило спас у повлачењу према мосту преко Дрине ка Бајиној Башти у Србији, док су се неки покушали спасити препливавањем ледене ријеке. Мост ,преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију, био је под сталном митраљеском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима Дрине. Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је само 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени мецима. Миленија Митровић тог 16. јануара била је заробљена у свом дворишту са још шест чланова фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали. "Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натјерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници гдје сам провела три седмице до размјене", присјећа се Митровићева. Од батина јој је била сломљена вилица и избијени сви зуби. Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добијали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади. Тог јутра Милени Миловановић погинуо је муж Миленко, братић Томислав Богдановић и још неколико рођака и даљњих сродника. Она прича да су цијели дан провели под мостом, јер се од пуцњаве прећи није могло, а Дрина је била дубока и под сталном ватром. Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина, срећом, нису погођена и данас живе у Сребреници са оцем Мирком. Тада малољетни Цветко Ристић , из Кушића остао је без комплетне породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат који још није пронађен, а тек након 16 година обновљена му је кућа. Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села. Нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче и то су једина три српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату. Прије парастоса у Скеланима цвијеће ће бити положено на спомен-обиљежја настрадалим Србима у Ћосићима и Калиманићима. За бројне почињене злочине над Србима у Подрињу, па ни за ове у Скеланима, које су починиле муслиманске снаге, ни након 21 године нико није одговарао.