Уставни суд БиХ није разматрао апелацију Старовлаха

Мијан је рекао да ће Уставни суд БиХ разматрати апелацију на једној од наредних сједница, али да не зна да ли ће то бити на сљедећој, која је предвиђена за 24. април. Јеремију Старовлаха и његовог сина Александра припадници СФОР-а брутално су претукли 2004. године у парохијском дому на Палама, нанијевши им тешке повреде од којих имају трајне посљедице. Мијан је раније рекао Срни да је ријеч о одлукама редовних судова о захтјеву породице Старовлах за накнаду материјалне и нематеријалне штете , поводом догађаја који је услиједио након уласка припадника СФОР-а у њихову кућу. "Одлукама редовних судова они су добили одговарајућу накнаду, а са вишком тужбених захтјева су одбијени и то је разлог подношења апелације", рекао је Мијан. Адвокат породице Старовлах ,Миљкан Пуцар, раније је рекао да се дио спора води пред Уставним судом БиХ, гдје се траже велики износи, јер породица Старовлах не зна ко је наредио и ко је извршио њихово премлаћивање. Уставни суд БиХ на данашњој сједници одбио је као неосновану апелацију Мухамеда Али Гашија, Азиза Гашија, Енгина Прохе, Мухарема Чаушевића, Едина Хоте, Синана Љуце и Мирсе Краснића против пресуде Врховног суда Федерације БиХ /ФБиХ/ од 22. априла 2010. године и пресуде Кантоналног суда у Сарајеву од 23. јуна 2009. године. Уставни суд је одбацио као недопуштену апелацију Гашија, Прохе, Чаушевића, Хоте, Љуце и Краснића против Рјешења Врховног суда ФБиХ од 11. новембра 2010. године због тога што је "ratione materiae" инкомпатибилна с Уставом БиХ. Апеланти су оспоравали наведене пресуде, тврдећи да су тим пресудама повријеђена њихова права из Устава БиХ и Европске конвенције, Међународног пакта о грађанским и политичким правима и Опште декларације о људским правима. У одлуци у овом предмету Уставни суд је закључио да нема кршења права на правично суђење из Устава БиХ и Европске конвенције када у конкретном случају није дошло до повреде начела независности и непристрасности суда и приступа суду. Закључено је и да су редовни судови у кривичном поступку који је вођен против апеланата утврдили све релевантне чињенице, брижљиво оцијенивши сваки доказ посебно и све доказе заједно, из којих је недвосмислено проистекао закључак да су апеланти починили кривична дјела која су им стављена на терет. Уставни суд БиХ закључио је да ниједно значајно питање није остало неразјашњено у начелу пресумпције невиности "in dubio pro reo", те да је апелантима омогућено да под истим условима као и Тужилаштво учествују у поступку и омогућене процедуралне гаранције из Европске конвенције. Због ових разлога, Уставни суд је и одбио као неосноване, односно одбацио као недопуштене наведене апелације. У предметима у којима је Уставни суд БиХ утврдио постојање повреда права апеланата на правично суђење, а због тога што судови нису донијели одлуке у разумном року, надлежним судовима је наложено да хитно окончају поступке и да о томе обавезно извијесте Суд у року од три мјесеца. У неким случајевима у којима су апеланти то тражили, а у којима је Уставни суд нашао оправдане разлоге, апелантима је досуђена и накнада нематеријалне штете због кршења права на доношење одлуке у разумном року. Апелације које су биле очигледно неосноване и недопуштене Уставни суд је одбацио. Уставни суд је у једном броју случајева утврдио да захтјеви апеланата нису оправдани, односно да чињенице које су апеланти предочили Суду ни на који начин не могу оправдати тврдњу апеланата о постојању кршења њихових права заштићених Уставом, или да странке у поступку не сносе посљедице кршења права заштићених Уставом. Све одлуке усвојене на сједници биће у року од мјесец дана достављене апелантима и објављене на веб страници Уставног суда БиХ.