Тучић: Ставови БиХ правно утемељени

Подсјетио је да неколико састанака о Протоколу уз Привремени споразум о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице и БиХ, да би се узело у обзир приступање Хрватске ЕУ, нису уродили плодом у смислу да су обје стране остале при својим раније дефинисаним ставовима. "Ставови БиХ су у потпуности правно утемељени. Уколико би БиХ безрезервно прихватила захтјеве Хрватске, коју у овом процесу заступа Европска комисија, економске и финансијске посљедице би биле веома лоше по привреду у цјелини, а посебно пољопривредни сектор у БиХ", појаснио је Тучић. Он је рекао да застој у преговорима, за који се нада да ће у наредном периоду бити превазиђен на задовољство обје стране, не подразумијева било какав прекид трговинских односа између БиХ и Хрватске, односно ЕУ. Међусобни трговински односи са Хрватском, каже Тучић, након 1. јула прошле године реализују се у нешто другачијој матрици за већину производа, док је одређени застој за пласман неких категорија производа на тржиште ЕУ, а самим тим и Хрватске, везан искључиво за испуњење европских стандарда за пласман ових производа на "европско" тржиште, а не и за питање закључења тзв. Додатног протокола. Говорећи о застоју у процес европских интеграција БиХ, министар наводи да постојећи формални застој, прије свега, због погрешног приступа Брисела који је тежиште упорно стављао на одређена "крупна" политичка и уставно-правна питања до чијег рјешавања није дошло због политичких односа у ФБиХ. Ријеч је о провођењу одлуке "Сејдић и Финци" и дефинисања новог механизма координације у области европских интеграција, чију реализацију је Брисел поставио као услов за било какав формални искорак БиХ у процесу европских интеграција, односно ступање на снагу ССП, подношење такозваног кредибилног захтјева за чланство и одобравање БиХ статуса кандидата за чланство у ЕУ, подсјећа Тучић. Он истиче да се из Брисела могу чути иницијативе за редефинисање приступа ЕУ БиХ, што неће значити одустајање од испуњавања крупних питања, али ће се настојати извршити промјена приоритета, па би у примарни фокус европског пута могла доћи животнија питања, као што су економски и социјални развој, структуралне реформе, те финансијска подршка ЕУ БиХ у захтјевним процесима преузимања и примјене европских стандарда. На овакав начин, сматра Тучић, "европска перспектива" БиХ биће ојачана, Унија ће бити видљивија у БиХ, а паралелно са овим процесима, дјеловаће се и на рјешавању питања "Сејдић-Финци" и механизма координације. "С друге стране, неопходно је истаћи да на, условно речено, техничком нивоу процес европских интеграција не стоји, те да институције на свим нивоима власти у БиХ свакодневно проводе различите активности из европске агенде. Неопходно је у што краћем року отклонити постојеће баријере и у овом формалном контексту да би БиХ стекла статус кандидата за чланство", поручио је Тучић.