Кошарац: Законски ријешити статус логораша

Највећи проблеми непроцесуирања оних који су починили ратне злочине над Србима је селективан однос правосудних институција БиХ према ратним злочинима, доминантна улога међународне заједнице и ОХР-а при избору тужилаца и судија, као и запошљавање логораша, указао је Кошарац након данашњег састанка у Требињу са представницима логораша с овог подручја. Сматра да дио међународне заједнице и ОХР, посредством избора ВСТС БиХ, бирају политику која одговара бошњачким представницима, а то је да се никада не процесуирају они који су чинили ратне злочине над Србима. Он је истакао да постоје јасни докази да су Срби у Херцеговини били изложени малтретирању и различитим облицима ратних злочина. Као примјер навео је логор у Дретељу, за који је МУП Српске доставио списак од 69 имена лица одговорних по политичкој, војној или полицијској линији, али да је пред суд изашло само пет људи. Он је истакао да је то доказ да се и даље врши селективна правда и да правосудне институције БиХ то чине на врло нејасан начин, што логораше и њихове породице исцрпљује. Као један од горућих проблема логораша, Кошарац је навео запошљавање, те изразио увјерење да ће у наредном периоду бити пронађен начин да у јавним предузећима и установама буду запослени најугроженији из ове категорије. На састанку је истакнуто да је неопходно ријешити проблем оборених пресуда логораша, односно гдје је другостепени орган поништио пресуду првостепеног, због чега логораши, умјесто да наплате одштету, морају платити судске трошкове и по више хиљада марака. Предсједник Управног одбора Удружења логораша регије Требиње Добривоје Бојовић каже да су указали на проблем логораша Борише Хамовића, борца прве категорије, чија је супруга стоодстотни инвалид, двоје дјеце не ради, а живе као подстанари. "Добили смо чвсто увјеравање од Кошарца да ће се ова породица до јесени уселити у кућу коју су почели градити прије пет година", рекао је Бојовић. Логораши су на састанку тражили помоћ и запослења само за најугроженије породице, те указали да нису сврстани ни у једну категорију када се дијели било каква помоћ. Истакли су добру сарадњу са локалним властима, те захвалили Марку Митровићу, бившем начелнику општинског Одјељења за борачко-инвалидску заштиту у Требињу, који је им је, као су навели, помогао да се Удружење региструје, уврстио их у грант општине и дао им канцеларију без икакве накнаде. Бојовић је рекао да на списку Удружења има 900 логораша, а регистровано их је око 350.