latinica  ћирилица
15/04/2014 |  09:42 | Аутор: РТС

"Доктор Живаго" - ЦИА објавила прво руско издање

Једна од најчуванијих хладноратовских тајни недавно је откривена: ЦИА је објавила прво руско издање романа "Доктор Живаго". Роман забрањен у Совјетском Савезу требало је да буде пропагандно оружје против руске верзије стварности.
Поставља се питање, како је једна књига успјела да прође кроз гвоздену завjесу? Лако, али уз помоћ обавјештајних служби. Не очекује се од обавjештајне агенције да његује лијепу књижевност, али по историчару Ивану Толстоју, баш то се десило роману "Доктор Живаго". Тајна је откривена 2008. на 50. годишњицу Нобелове награде за Бориса Пастернака. Од историчара Ивана Толстоја тада смо сазнали да је свему издашно кумовала ЦИА. Ових дана, афера "Доктор Живаго" поново оживљава. Шест година послије руског историчара, јавност су заголицала два америчка аутора. Питер Фини и Петра Куве у књизи "Случај Живаго". Кремљ, ЦИА и битка за забрањену књигу", која ће се појавити током јуна, наводе да је ЦИА препознала огроман пропагандни значај романа. Своје тврдње поткрепљују тајним документима из 1958. "Доктор Живаго" најприје је објављен на италијанском језику 1956, а двије године касније на руском и то у Холандији. Нобелову награду није отишао да прими, али му је свеједно направила невоље. Тања Поповић, професорка Филолошког факултета у Београду, рекла је да је Пастернак избачен из Савеза писаца и да је почела таква хајка на њега да је, чак и Нехру звао Хрушчова да стане у његову заштиту. Како се притисак на писца у Совјетском Савезу повећавао, тако је на Западу расла популарност романа, чија је кулминација био филм 1965. Горан Милорадовић са Института за савремену историју каже да се догодило оно што се данас зове спиновање, давање смисла догађајима који би били на пуно мањем нивоу, безазлени, без неких посљедица, да нису добили такав замах и усмјерење да се политизују. Ипак, ни некада тајни документи нису отворени тек тако и оживљени баш сада. Тања Поповић сматра да су теорије завјере повезане са политичком немоћи, као што је и ова. Милорадовић је рекао да то није неки страшан ефекат по спољну политику Русије - то што су они некад били успјешни и направили ту операцију са Пастернаковим романом. Тања Поповић је додала да то они сада нису у стању да ураде, јер у Русији нема никаквих баријера у објављивању било ког дјела. Да обавештајна служба демонстрира своју моћ објављивањем неког романа, па макар био и забрањен, данас је скоро незамисливо. Поред друштвених медија, ко данас има времена за читање књига?