Изложба "Вук Караџић-живот и дјело"

Вука Стефановића Караџића сматрамо великим реформатором књижевног језика и правописа и једном од најзначајнијих личности српске књижевности. 1814. година и за њега и за српску културу има посебно значење. "Те године у Бечу, одакле су Вукове књиге најчешће стизале, јер је тамо однео нашу ријеч, изреку и стих, тамо је тада - прије 200 година - штампана "Српска простонародна пјеснарица" и тамо је истодобно штампана и "Писменица српскога језика". Обје књиге је потписао Вук Стефановић Караџић, и тако започео свој утростручени пут. "Пјеснарица" је најавила моћ српског језика народног о којем је, као што је познато, и Гете казао своју похвалу. "Писменица" је Вуково логично и лијепо име за граматику, за почетно увођење правила у савремени српски језик", истакао је Миро Вуксаноић, дописни члан САНУ. "Где се први пут и помиње оно начело по којем је Вук погрешно познат "Пиши као што говориш-читај како је написано. То није Вуково гесло. "Пиши као што говориш" је рекао њемачки филолог Аделунг, Вук је додао оно "...читај како је написано", нагласила је Љиљана Чубрић, директорка Музеја Вука и Доситеја. Ове године обиљежавамо и 65 година од оснивања Музеја Вука и Доситеја, па је и то био један од разлога за постављање изложбе, на којој публика може видјети предмете из Вукове оставштине, мање познате јавности. "Први пут изложени неки предмети који су до сад чувани у депоима нашег музеја - између осталог, ја бих поменула и фотографије из 1897. године, ископавања Вуковог гроба. Ту се види отворен његов ковчег са његовим посмртним остацима, то је снимак његове лобање - можда то некоме звучи морбидно, али први пут се излажу, најзад - обележава се годишњица његове смрти, и како ми историчари иначе врло држимо до свих предмета, односно докумената који одсликавају одређено време, тако су и ове фотографије први пут изложене, и без обзира на све - привлаче велику пажњу публике", рекла је Чубриловићева. Пред посјетиоцима су први пут и неки предмети које је Вук користио. "Ту је његова путна торба, затим неке његове капе - познато је да је Вук увек носио фес на глави, без феса је једино на првом портрету из 1827. године и на портрету - рад Димитрија Лакатарија, где је Вук представљен као човек 40-тих година живота, то су два једина портрета где нема капу на глави. Е сада смо изложили његову бокељску и његову далматинску капу која је, бар судећи према подацима које сам ја налазила, углавном носио по кући", додала је она. Вукова збирка није баш бројна, а предмети који су му припадали стигли су у Београд на измаку 19. вијека. Стална музејска поставка која датира још од оснивања музеја 1949. године недавно је осавремењена. Уведене су технолошке иновације, ту је азбукаоница у којој дјеца са кустосима-педагозима уче да пишу, помоћу магнета на зидове слажу слова ћирилице, латинице, али и она која је Вук избацио из азбуке. За мање од године музеј је посјетило више од 18.000 људи, међу којима је највише ученика, али су све бројнији и странци јер је здање музеја - типичан примјерак турске градске стамбене архитектуре, према ријечима наше саговорнице - једини такав сачуван на Балкану.