Мистериозне гвоздене алке на планини Козара

Заступници ове теорије истичу да су алке утискиване у козарачке стијене у вријеме Панонског мора, када су на овој планини постојале луке. За алке су везивани велики бродови, а постоје и претпоставке да су их правили дивови као древни бродари и морепловци - увјерени су ови становници града на Сани који откривају да алке постоје и на другим планинама, висовима и неприступачним стијенама. На Грмечу, брдима око Вогошће, између Брезе и Вареша, код Дубровника и на неколико мјеста у источној Босни. Има их и на Бјелашници и Влашићу, Враници, Прењу, Вележу, затим на Мајевици, Буковици код Травника, изнад Стоца… Ово треба да се испита јер постоје сумње да се све намјерно крије како се не би доказало да су Српска и БиХ прапостојбина људи и дивова, напомињу наши саговорници. Приједорчанин Мирко Шурлан наводи да гдје има дима, има и ватре. "Позната ми је та прича суграђана. Зато све треба да провјере научници као што је, на примјер, истраживан случај Нојеве барке на Арарату. Иначе, везивање лађа на Козари подсјећа ме на филм „Бурлаци на Волги“. Наиме, бурлаци су били људи који су некада ручно вукли обалама бродове, међутим, више сматрам да су алке и обручи заправо служили да се за њих привежу разни робијаши или робови. Мада, и то треба доказати", оцијењује овај пензионисани административни службеник, а његову теорију о везивању преступника и затвореника дјелимично подржава и Михајло Печух, млади блогер портала „Приједор24х“, који открива да о алкама по граду причају старији људи, радници у шумама и они који живе на Козари. "С друге стране, ја од самог почетка говорим да је то немогуће. Једноставно, Панонско море је водено пространство које се налазило на простору Панонске низије прије око 30 милиона година. Нестало је прије око 600 хиљада година и било је залив Паратетиса као дијела великог праокеана Тетиса. У том смислу, није било довољно близу да би постојао ваљан разлог да се алке праве на Козари ако брод до њих не може доћи", објашњава Печух, који не тврди да алке не постоје. Напротив, многи су их видели, али оне нису служиле за везање бродова. У вријеме Панонског мора није било људи, па није имао ко да направи брод, а камоли да плови и да га веже. Први људи који су почели да праве нека оруђа настали су прије 200.000 година па је временски размак између њих и Панонског мора 400.000 година, истиче Михајло. И Драган Ромчевић, директор Националног парка „Козара“ каже да није видео алке које су ових дана главна тема у Приједору. Козара је прије неких 50.000 година била острво у древном океану Паратетису. С повлачењем Панонског мора, настале су обале, па су то људи произвољно повезали. Међутим, чак и да постоје, алке не могу бити из тог периода, закључује Ромчевић. Дејан Карлица, професор историје у приједорској Гимназији каже да легенда која се ствара о алкама на Козари више спада у круг мистерија повезаних са далеком прошлости. Све те мистерије дијеле једну те исту чињеницу – да нико прецизно не може објаснити њихов настанак и употребну сврху. Обавијене тајанственошћу, такве легенде управо пружају највише простора за одржавање, модификовање и ширење различитих објашњења. Оне голицају ум и дају одговор људима на суштинска питања која ови повезују са онтолошким принципом, од настанка свемира и живота, и свих њихових манифестација, па до алки. Пошто је то, ипак, тема на коју наука због недостатка чињеница или погрешног приступа није дала тачан одговор, људима не преостаје ништа него да сами тумаче појаве, а онда све постаје могуће. Још нисам чуо да су алке на Козари „заоставштина ванземаљаца који су ту давно везивали људе и вршили различите експерименте“, али је могуће да се појави и та верзија, каже Карлица.