latinica  ћирилица
22/04/2014 |  18:01 | Аутор: ТАНЈУГ

Мексико и Колумбија се опростили од Гарсије Маркеса

Колумбија - земља у којој је рођен, и Мексико - земља која га је прихватила као свог, одржале су заједничку комеморацију писцу и Нобеловцу Габријелу Гарсији Маркесу, који је преминуо прошлог четвртка у Мекско Ситију у 87. години.
Како преноси Би-Би-Си, предсједници Колумбије и Мексика присуствовали су јуче званичној службеној церемонији у мексичком главном граду, у ком је Гарсија Маркес провео више од три деценије. Нешто раније, становници Аратаке, родног града славног књижевника, који се сматра најбољим писцем на шпанском језику од Сервантеса, одржали су симболичну погребну свечаност. Тијело Гарсије Маркес кремирано је прошле недјеље на приватној, породичној церемонији, а урна са његовим пепелом постављена је у Палати ликовних умјетности у Мексико Ситију, гдје је на хиљаде људи дошло да ода посљедњу почаст великом писцу. Неки су носили жуте руже, омиљено цвијеће Гарсије Маркеса, док су други дошли са неким од његових романа. Око палате чула се музика омиљених пишчевих композитора, Беле Бартока и Ђованија Ботезинија, вијориле су се колумбијске заставе, читани су одломци књига "Ел Габе". На лицима многих присутних могао се видјети осмијех, осмијех захвалности за све што је славни писац оставио за собом. Комеморацији су присуствовали Маркесова супруга Мерцедес са синовима Родригом и Гонсалом као и колумбијски предсједник Хуан Мануел Сантос и мексички Енрике Пења Нието. "Гарсија Маркес је најверовјатније био најзначајнији Колумбијац у историји земље", казао је Сантос. "У свијету знају за Колумбију захваљујући Бабријелу Гарсији Маркесу. Он у многоме представља оно што Колумбија јесте. Његов магични реализам није нешто измишљено. То је опис оног што Колумбија представља", истакао је он. Писци, политичари и културни посленици из цијелог свијета, такође су одали почаст великом писцу. Још се не зна гдје ће урна са Маркесовим пепелом бити положена, односно да ли ће и гдје његов пепео бити расут. Гарсија Маркес је Нобелову награду за књижевност добио 1982. године. Прославио се романима "Сто година самоће", "Љубав у доба колере", "Пуковнику нема ко да пише", "О љубави и другим демонима" и "Јесен патријарха".