ГМО - пут до контроле и профита

Још 2000. године амерички Конгрес усвојио је закон који предвиђа да америчке хуманитарне агенције које раде у иностранству у својим програмима пружања помоћи у храни страним земљама укључе генетски модификоване производе /ГМО/. САД су искористиле програме УСАИД-а за превазилажење глади да би прогурале ГМО-кукуруз у Јужну Африку. Афричке земље биле су суочене са избором - или да прихвате ГМО, или да пусте да велики број становништва умре од глади. Неке земље, као што су Мозамбик и Зимбабве, одбиле су ГМО-кукуруз због еколошких ризика, али су биле приморане да прихвате ГМО-брашно. Само је Замбија категорички одбила све варијанте ГМО. Током 2003. године Међународна организација "Пријатељи Земље" саопштила је да је постојала реална алтернатива за ГМО, али да афричке земље нису имале могућности да је добију. Помоћ у храни САД често користе као маркетиншко средство за освајање нових тржишта. Корист од тренутног система помоћи у храни углавном имају велике пољопривредне компаније - тврди та организација. "Ослобођење" Ирака, које су спровеле коалиционе снаге 2003. године, предвођене НАТО-ом, довело је до "ослобођења" земље од традиционалних врста сјемена. УСАИД се одмах појавио организујући демонстрацију "високородних сорти сјемена" житарица, укључујући пшеницу, јечам, грашак и сочиво. Да би олакшало увођење патентираних ГМО-сјемена страних пољопривредних гиганата, ирачко Министарство пољопривреде дало им је субвенције. Када су пољопривредници почели да их користе, били су приморани да сваке године купују нова сјемена, постајући тиме зависни од страних мултинационалних произвођача. Са сјеменом су стигле и нове хемикалије: пестициди, хербициди, фунгициди - које су Ирачанима продавале компаније као што су "Монсанто". У Индији је дошло до правог "ГМО-геноцида". Бјежећи од ужасног сиромаштва након независности, индијска влада је дозволила америчким биотехнолошким гигантима да у земљи продају нове варијације сјемена. Милионима индијских фармера обећани су велики урод и приход , ако пређу од традиционалног вођења домаћинства на узгој ГМО сјемена. Класични примјер зависности од стања ГМО сјемена је Аргентина. Под уговором са компанијом " Монсанто", која има патенте на ГМО соје, аргентински фармери нису могли да напусте то сјеме прошле године за нове усјеве - наводе аргентински медији. Сада пољопривредници у Аргентини сваке године морају да купе ново ГМО сјеме и плаћају тантијеме компанији. Чувени амерички државни секретар и политичар Хенри Кисинџер једном је рекао: "Контролишући нафту - контролишете државе. Контролишући храну - контролишете становништво".