Лавров: Ако нападну руске грађане, узвратићемо

Лавров је за "Раша тудеј" рекао како сматра да напад на руске грађане јесте напад на Руску Федерацију и да не види други избор од "одговора у складу са међународним правом". "Ако будемо нападнути, свакако ћемо одговорити. Ако наши легитимни интереси буду директно нападнути, као у Јужној Осетији, не видим други избор", рекао је Лавров, не прецизирајући да ли ту мисли на Крим, преносе Вијести. Говорећи о гомилању трупа на граници са Украјином, истакао је да руске трупе нису прешле границу и да су и даље на руској територији. Лавров је поново оптужио Вашингтон да жели да манипулише ситуацијом и рекао да САД имају великог удјела у украјинској кризи. "Нема разлогда да не вјерујемо у то да Американци вуку све конце. Индикативно је то што су изабрали тренутак за посјету Украјини потпредсједника Џоа Бајдена у тренутку наставка операције власти у Кијеву, након што се покретање саме операције догодило након посјете шефа ЦИА Џона Бренона", рекао је Лавров. ВЛАСТИ УКРАЈИНЕ НАСТАВЉАЈУ "БЕЗБЈЕДНОСНУ ОПЕРАЦИЈУ" Влада Украјине формално је окончала ускршње примирје и поново покренула "активну фазу" безбједносне операције против проруских група на истоку земље, изјавио је данас први потпредсједник Владе Виталиј Јарема. Јарема, који је задужен за безбједносна питања, рекао је новинарима да ће нова акција почети ускоро. "У блиској будућности биће предузете одговарајуће мјере и видјећете резултате", рекао је Јарема на маргинама редовне седмичне сједнице Владе. Он је додао да су украјинске власти "добиле подршку САД" и изразио наду да ће помоћ бити издашнија у случају ескалације и интервенције Русије. Јарема се обратио новинарима дан послије посјете потпредсједника САД Џозефа Бајдена Кијеву. КЕРИ ПРИЈЕТИ САНКЦИЈАМА Амерички државни секретар Џон Кери поручио је шефу руске дипломатије Сергеју Лаврову да би Вашингтон могао увести додатне санкције Русији уколико се не смире тензије у источној Украјини. Како преноси АП, њих двојица су разговарали трелефоном, а у том разговору Кери је Лаврову рекао и да је дубоко забринут због недостатка позитивних корака Русије ка деескалацији кризе у источној Украјини. Кери је рекао, како се преноси, да докази указују на то да сепаратисти настављају заузимати украјинске институције, заробљавају новинаре и друге цивиле. Стејт департмент је саопштио да је Кери од Лаврова тражио да Русија смири своју реторику и дипломатски се ангажује на рјешавању кризе у сарадњи са украјинском Владом и Организацијом за европску безбједност и сарадњу. Кери је од Русије затражио да позове наоружане снаге које су заузеле институције на истоку Украјине да предају оружје у замјену за амнестију. Споразум о деескалацији кризе у Украјини постигнут је 17. априла у Женеви када су се високи представници Русије, Украјине, Европске уније и САД договорили да се про-руске снаге повуку из украјинских институција и да ће сви бити амнестирани. Од тада је дошло до нових сукоба и то на дан Ускрса, Америка и Русија имају супротне ставове о узроцима кризе, а Русија тражи да из институција изађу и украјински званичници у Кијеву који су на власт дошли послије свргавања украјинског предсједника Виктора Јануковича. ИВАНОВ: КИЈЕВ ЈЕ ПИОН У РУКАМА АМЕРИКЕ Вашингтон користи Украјину као свог пиона у великој геополитичкој игри, изјавио је Игор Иванов, бивши руски министар спољних послова и садашњи предсједник Руског савјета за међународне послове. "Американци неће понудити озбиљну помоћ Кијеву нити ће преузети велике економске трошкове. Оно што је битно Вашингтону није Украјина, него корист коју може да извуче за своје интересе из ове кризе", написао је Иванов у чланку за лист "Росискаја газета". Иванов сматра да САД покушавају да "обуздају Русију" и не дозволе јој да консолидује своје међународне позиције, потом да "удахну нови живот у НАТО" и "утврде своју позицију на глобалном тржишту енергената". "Била би фатална грешка не наставити рад почет прије седам дана у Женеви. Апсолутно је очигледно да је Украјина данас буре барута које ће експлодирати прије, или касније. Посљедице ће за све бити озбиљне, ако не и катастрофалне", рекао је руски политичар. Он је оцијенио да је саопштење из Женеве, иако декларативно, "једина основа која се може искористити за изградњу међународне сарадње у вези са рјешавањем украјинске кризе", пренио је Итар-тас. Иванов је рекао да је сада најважније зауставити насиље и смирити кризу, те да Русија, ЕУ и САД треба да почну рад на економским мјерама које ће спријечити привредни и финансијски слом Украјине. Он је позвао учеснике разговора у Женеви да "брзо постигну договор о осигуравању демократских, транспарентних и поштених избора у Украјини, не само предсједничких, него и избора за Врховну Раду". КЛАУС КРИВИ ЗАПАДНУ ЕВРОПУ И САД Бивши предсједник Чешке Вацлав Клаус изјавио је за чешку телевизију ЦТ24 да су кризу у Украјини изазвале САД и Запад. "Мислим да Русија није крива за избијање немира на Тргу независности (Мајдану) у Кијеву. Западна Европа и САД су погоршали ту ситуацију", истакао је Клаус, а пренијела је агенција Итар-Тас. "Од самог почетка сам им говорио да не врше притисак на Украјину и да ће тако само уништити ту земљу и изазвати њен распад. Нажалост, тачно то се догодило", навео је бивши чешки предјседник. Клаус је додао како Украјина сада пролази кроз период у којем је тешко рећи да ли власти желе да се ослоне на Запад или Русију. Кијев, међутим, мора независно да доноси одлуке о сопственој будућности, истакао је он. "Украјинци морају само да одлучују о својој будућности, без уплитања са стране. Молим вас, престаните да се мијешате са Истока или Запада", упозорио је Клаус.