Сјећање на Добровољачку- 22 године од злочина

Обиљежавање 22 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици, у Сарајеву почиње служењем парастоса за погинуле у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима. Након парастоса предвиђен је одлазак у Сарајево и мирна шетња улицом у којој је извршен злочин. 

Обиљежавању ће, између осталих, присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић. У МУП-у Кантона Сарајево речено је да за данас у Добровољачкој није најављен никакав контрамитинг, а да се сваки скуп мора најавити пет дана раније.

Припадници војних и паравојних формација БиХ напали су 2. маја 1992.године Дом ЈНА у Сарајеву и још неколико војних пунктова у граду и убили најмање три припадника ЈНА.

Као одговор на нападе на војне пунктове, припадници ЈНА су на сарајевском аеродрому задржали предсједника ратног Предсједништва БиХ, Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредсједника Владе, Златка Лагумџије и кћерке враћао са мировних преговора у Лисабону.

Изетбеговић је одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбједној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом паравојних снаге у Сарајеву.

У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНА генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН Луис Мекензи, члан Предсједништва БиХ, Ејуп Ганић, а безбједну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић.

Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитница, били Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац.

Колону је напало око 2.000 наоружаних људи и извшило масакр.

По окончању рата у БиХ, ЦЈБ Српско Сарајево је 25. маја 1996. поднио прву кривичну пријаву против девет особа, коју је 27. априла 2005. МУП Републике Српске допунио и проширио на 15 осумњичених.

Истрагу о злочинима над припадницима ЈНА у Сарајеву водило је и Војно тужилаштво ЈНА (касније ВЈ), али када су војна тужилаштва укинута предмет је преузело Специјално тужилаштво Србије за ратне злочине.

Српско Тужилаштво је прво  предмет прослиједило Тужилаштву БиХ које је 2003. покренуло истрагу, али није никада подигло ниједну оптужницу. Зато је крајем 2008. Вијеће за ратне злочине Вишег суда у Београду проширило истрагу, а 29. децембра 2010. расписало међународне потјернице за 19 особа из БиХ.

Страни члан Тужилаштва БиХ, Џуд Романо, донио је 17. јануара 2012. наредбу о обустављању истраге у "случају Добровољачка" против 14 лица, међу којима и Ејупа Ганића, Заима Бацковића и генерала Армије БиХ Јована Дивјака.

Оганизација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске покренула је акцију изградње споменика у Добровољачкој улици, али још није комплетирала потребну документацију.

Више о злочину у Добровољачкој улици можете сазнати и у прилогу Гвоздена Шарца у емисији "Печат" који смо емитовали у четвртак 1. маја.