latinica  ћирилица
03/05/2014 |  19:15 | Аутор: СРНА

Промовисана књига о злочину у Добровољачкој

Књижевници Душан Зуровац и Страхиња Живак промовисали су вечерас у Источном Сарајеву свој заједнички велики пројекат - књигу "Злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву".
Промоција књиге "Злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву" - Фото: СРНА
Промоција књиге "Злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву"Фото: СРНА

- Није проблем што ми Срби опраштамо, него што заборављамо. Пролазе године, нестају докази, и сутра ће поново бити да у име некаквог "братства и јединства" заборавимо нашу мртву браћу, од Маричке битке, па до данас. Заборав је млађа сестра смрти.., упозорио је Зуровац, предсједник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сарајеву "Истина".

Он је поновио да је злочин из засједе, који су извршиле паравојне муслиманско-хрватске формације над припадницима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године на Скендерији и у Добровољачкој улици у Сарајеву, још завијен у вео тајне, а истина гурнута "под тепих", тако да је много тога остало непознато и неразјашњено.

Зуровац је подсјетио да су 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву убијена 42 официра и војника, 107 је рањено и 207 заробљено у засједи муслиманских паравојних фаланги.

Говорећи о књизи, Живак је истакао да је ријеч о дјелу које представља "епику једног суноврата". Напоменуо је и да је разочаравајуће да су обиљежавања болних, и по Србе трагичних историјских догађаја у Српској, недовољно посјећена.

Према подацима које је Живак прикупио, само из Сарајева именом и презименом нестало је 460 српских љекара, од тога је 32 убијено у Сарајеву или умрло од посљедица затварања, затим професора, инжењера и других академских грађана и свих који су бјежали из Изетбеговићеве "суверене и независне државе".

"...Март 1992. године је мјесец потпуног затварања Сарајева изнутра. На сваком улазу у стамбене зграде у Сарајеву, установе и предузећа постављени наоружани муслимани са инструкцијама како ће контролисати излазак Срба из својих станова и уредно записивати и пратити њихова кретања и о томе извјештавати полицију...", пише у књизи.

Зуровац и Живак наводе да је тешко рећи колико је тада било званичних, а колико незваничних приватних затвора и логора за Србе, као и јавних кућа у којима су злостављане Српкиње.

"...Креће хајка. Претреси станова, привођење и саслушавање и батинање српских цивила. Нарочито су се окомили на активне и пензионисане официре ЈНА...", само је једна од потресних истина коју откривају коаутори књиге "Злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву".