latinica  ћирилица
09/05/2014 |  09:27 | Аутор: Агенције

Најдетаљнија симулација еволуције космоса

Научници су направили до сада најдетаљнију компјутерску симулацију историје универзума. Она показује и тамну материју и њену везу са облацима гасова, звиjездама и галаксијама

Амерички, њемачки и британски научници дизајнирали су модел космоса назван "Илустрис", који покрива више од 13 милијарди година еволуције универзума почев од неколико стотина хиљада година након Великог праска.

Симулација прецизно приказује композицију разних типова галаксија као што су спиралне и елиптичне, али и огромне структуре као што су галактички кластери. Она показује и тамну материју и њену везу са облацима гасова, звијездама и галаксијама, преноси Дејли мејл.

Развио ју је тим предвођен астрофизичарем Марком Вогелсбергером са Института технологије у Масачусетсу (МИТ).

"До сада, ниједна појединачна симулација није могла да репродукује универзум на великим и малим скалама истовремено", рекао је професор Вогелсбергер.

Она приказује космичку еволуцију у коцки чије су ивице дуге 350 милиона свјетлосних година. Тим је за пет година развио "Илустрис" програм.

Користили су суперкомпјутере најмодерније технологије и око 8.000 процесора је радило истовремено, захваљујући чему је израчунавање трајало само три мјесеца. Да су користили просјечан рачунар, израчунавања се не би завршила за 2.000 година.

Компјутерска симулација почиње убрзо након Великог праска. Док је стигла до садашњице, астрономи су избројали 41.000 галаксија у коцки симулираног свемира.

Галаксију која је од Земље удаљена милијарду свјетлосних година, видимо онакву каква је била прије милијарду година.

Телескопи попут Хабловог могу да нам дају увид у рани универзум посматрањем већих даљина. Међутим, астрономи не могу да Хабловим телескопом прате еволуцију појединачних галаксија.

"Илустрис је као временска машина. Можемо да идемо напред или назад кроз вријеме. Можемо да паузирамо симулацију и зумирамо појединачну галаксију или галактички кластре и да видимо шта се ту дешава", рекао је Шај Генел, један од научника који је радио на овом пројекту.