"Њузвик": Ђоковић вратио Србима национални понос
"Тренутак када је високо, ка небу подигао пехар на Вимблдону и посветио га Јелени Генчић, свом покојном првом тениском тренеру, открио је највише о својој личности. Знао је он да не био стајао ту као шампион, да није било жене која га је научила толико тога о животу и тенису", почиње инспиративни текст о Ђоковићу аутор "Њузвика".
Прича о Новаку је јединствена, јер је управо он допринио да лоша слика о Србима, која је на заласку 20. вијека доминирала у свијету, уступи мјесто оној љепшој Србији, којој је Ђоковић вратио национални понос, наводи се у "Њузвику".
"Побједа на Аустралијен Опену 2008. поставила је Ђоковића на пут ка статусу хероја, а велику логистичку подршку у томе добио је од својих сународница Јелене Јанковић - која је исте године дошла до броја један, а недуго затим и од Ане Ивановић која се попела на тениски престо само пар недјеља пошто је освојила Ролан Гарос", каже се у тексту.
Наводи се да је српском узлету на свјетском тениском небу допринио и Ненад Зимоњић у дублу.
"Србија је постала тениска сила. Срби су добили нешто чиме ће се поносити, нешто чему ће се радовати и славити, нешто због чега ће се осјећати добро, а кулминација тог осјећања десила се 2010. када је Ђоковић довео Дејвис куп тим Србије до титуле", наводи "Њузвик" и истиче да је тенис за само пар година у Србији постао најпопуларнији спорт.
"То се све не би десило да се мали петогодишњи дјечак није појавио у тениском кампу на Копаонику, сасвим сам, код тениског стручњака Јелене Генчић која је знала да препозна прави таленат, као што је то учинила осам година раније када је открила Монику Селеш. Јелена је видјела у Новаковим тамним продорним очима одлучност која одликује шампионе. То је било одлучујуће да она кроз неколико месеци оде код Новакових родитеља и каже им да имају златно дијете", подсећа "Њузвик" на почетке Новакове каријере.
Генчићева је убрзо научила Ђоковића све што је знала о бекхендима и тениској техници, али и о Бетовену, лијепим манирима, српским пјесницима...
'Њузвик" наглашава да је чињеница да је Ђоковић српско-црногорско-хрватског поријекла управо кључна у његовом статусу правог спортског амбасадора своје земље.
"Волим све бивше југословенске републике, укључујући и Хрватску, упркос страшном рату који се десио на овим просторима. Нисам особа која је злопамтило и искрено мислим да више немамо разлога за сукобе", рекао је Ђоковић и нагласио да је против било каквог насиља , употребе силе и оружја.
"Апсолутно сам против било чега што води разарању, јер знам шта то значи из личног искуства. То никоме не може донијети добро", поручио је Ђоковић, а преноси "Њузвик".