Фонд солидарности РС - Подијељено 5015 картица

Томаш је, након састанка премијера Републике Српске Жељке Цвијановић са представницима општина и градова који су били поплављени и комисија за процјену штете, прецизирао да је у Јединствени регистар штете до сада унесено 18.065 корисника, од којих је 9.243 физичких лица чија је штета на стамбеним објектима већа од 5.000 КМ и да ће она приоритетно добити платне картице.

Он је додао да је од 99 привредних субјеката, који имају потписан уговор са Фондом солидарности за обнову Републике Српске, у 70 инсталиран пос-терминал за употребу платних картица и да су они у потпуности у функцији.

"Ријеч је о 20 предузећа са подручја Бањалуке, шест са подручја Лакташа, 16 са подручја Добоја, 12 из Бијељине и по осам из Приједора и Шамца", рекао је Томаш.

Он је најавио да ће сутра бити настављено инсталирање терминала, наводећи да се највећи број привредних субјеката у којима они нису инсталирани налази на подручју Бањалуке и Лакташа.

"Биће нам потребно и додатно вријеме за општине у којима је пријављен веома мали број привредних субјеката, међу којима су Милићи, Зворник и Теслић, а мораћемо се вратити и у општине гдје људи прошле седмице нису могли да нас приме", рекао је Томаш.

Он очекује да ће терминали у свим привредним субјектима који су потписали уговор са Фондом бити инсталирани најкасније до сриједе.

"Ми привредне субјекте нисмо лимитирали датумом до када могу да се пријављују Привредној комори, тако да ће се предузећа јављати и након сриједе, а ми ћемо удовољити њиховим захтјевима", рекао је Томаш.

Он је подсјетио да је списак робе која се може куповати по ваучер моделу дефинисан Уредбом о приоритетној помоћи и да су сви привредни субјекти строго упозорени да се придржавају списка, како би могли да ову робу од Фонда наплате.

Говорећи о корисницима платних картица којима личне карте нису издате у мјестима у којима су им поплављени стамбени објекти, Томаш је рекао да они према Уредби немају право на приоритетну помоћ, али да ће се ово питање још једном изложити на сједници Управног одбора Фонда солидарности, како би се за најугроженије категорије нашло прихватљиво рјешење.

Томаш је прецизирао да лица која нису добила картицу у Доњем Жабару имају стамбене објекте у овој општини, али да су се пријавила у Брчко дистрикту због остваривања права на здравствену заштиту, док велики број лица у лакташком насељу Трн има викенд или родитељске куће, док им је пребивалиште у Бањалуци.

"У Влади нисмо у могућности да вршимо процјену да ли та лица живе у Трну или не, за нас је релевантан једино извод из ЦИПС-а о сталном мјесту пребивалишта", рекао је Томаш.

Према његовим ријечима, приликом евидентирања података о лицима која имају више стамбених јединица, на терену се дешавају грешке да се уписује да она живе у свим објектима, али се према Уредби о приоритетној помоћи право остварује искључиво на једну јединицу у којој се станује, што остварују и подстанари на објекте који нису у њиховом власништву.

"Рјешавање овог проблема захтијеваће додатни посао за локалне комисије да још једном прођу кроз цијелу евиденцију и смање грешке", рекао је Томаш.

Предсједник Републичке комисије за процјену штете Славко Вукаловић рекао је да локалне комисије треба да доставе завршне елаборате о процјени штете до 12. августа, на основу којих ће, након прегледа, Влада дати сагласност о коначном износу штете.