Гас с Крка до Украјине, мимо Русије до 2019.

Коначни циљ је повезивање ЛНГ терминала на Крку и оног на Балтику у Пољској, чиме би се створио сјеверно-јужни енергетски коридор Балтик-Крк и омогућило снабдијевање гасом Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске и Хрватске, мимо Русије.
 Градња ће коштати око 630 милиона евра, суфинансираће га Европска комисија,а ускоро би требало да буде издата локацијска дозвола.
 Пројекат, којим би Хрватска коначно постала важно енергетско европско чвориште, нагло је добио на значају након ескалације кризе у Украјини и жеље западне Европе да се ријеши енергетске заисности од Москве, а стручњаци америчке владе већ помажу хрватској влади на реализацији пројекта, пише лист.
 Напомиње, такође, да је све јачи амерички притисак САД на Европску комисију да пројекат суфинансира из својих фондова. Притисак је уродио плодом и њемачка канцеларка Ангела Меркел током недавне посјете Дубровнику поручила је предсједнику Иви Јосиповићу да ће ЕК суфинансирати овај пројекат, пише Јутарњи.
 У Хрватској се интензивно ради на сређивању потребне документације, а преговара се и о добављању гаса за терминал.
 Такође, како сазнаје Јутарњи лист , Украјина је једна од земаља која би набављала гас са Крка, о чему се већ преговара.
 Цијелим пројектом управља компанија ЛНГ Хрватска која је у власништву државних компанија Плинакро и Хрватска електропривреда.
 Министарству грађевинарства недавно је предат захтјев за издавање локацијске дозволе, а очекује се да ће влада ускоро овај пројекат прогласити стратешким.
 Према пројекту, копнени дио терминала простирао би се на око 332.101 квадратних метара.
 Морски дио који би био пристаниште за бродове остаће у власништву државе, а на тај дио простора ће се, након добијања локацијске дозволе и одлуке владе о проглашењу ЛНГ терминала стратешким пројектом, од Министарства поморства добити концесија на поморско добро.
 Максимални капацитет терминала био би шест милијарди кубних метара гаса годишње.