СИПА: Тужилаштво БиХ поступа незаконито

Савјету министара предложено је да проблеме у вези с покушајем смјене првог човјека Агенције Горана Зупца уврсти на дневни ред неке од наредних сједница да би били упознати о стварној ситуацији, те да би као надлежно тијело зауставило даље противправне нападе на Сипу и отклонило штетне посљедице по Агенцију и њеног директора, али и грађане БиХ.

У информацији се подсјећа да су протести грађана 7. фебруара на подручју Федерације БиХ резултирали паљењем већег броја кантоналних и федералних институција, од чега је само паљење зграде Предсједништва БиХ искориштено за перманентни, организовани и плански притисак на рад Сипе.

Додаје се да је Тужилаштво БиХ исхитрено и тенденциозно покренуло истрагу, а затим и подигло оптужницу против директора Сипе, иако је свјесно да ова агенција није имала законску надлежност за било какво поступање у конкретном случају.

У образложењу Сипе истичу да је ријеч о "злонамјерном и незаконитом поступању Тужилаштва БиХ".

У прилог овој тврдњи наводи се да су за објекат зграде Предсједништва БиХ стварно надлежне полицијске агенције - Министарство унутрашњих послова Кантона Сарајево, Федерална управа полиције и Дирекција за координацију полицијских тијела.

"Поставља се питање зашто Тужилаштво БиХ са циљем истраживања и сагледавања комплетног догађаја није обухватило наведене надлежне полицијске агенције због паљења зграде Предсједништва БиХ, док је то учинила према Сипи, односно њеном директору и то као према једином ненадлежном полицијском тијелу", истиче се у информацији.

Из Сипе напомињу да се Тужилаштво БиХ у вези са истраживањем и документовањем овог догађаја никада није обратило Сипи, иако је ове догађаје оквалификовало као кривично дјело тероризам, а што је непосредна надлежност ове агенције.

Такође подсјећају да су Сипи 2010. године формално-правно изузете надлежности које су се односиле на обезбјеђење државних објеката и вип личности, односно да су прешле у надлежност Дирекције за координацију полицијских тијела.

Сипа указује и на чињеницу да је поступајући тужилац Тужилаштва БиХ Мирослав Марковић, осим тога што је отворио истрагу и подигао оптужницу против Зупца, прекорачио границе службеног положаја и предузимао радње које су у надлежности другог службеног лица, односно институције, чиме је починио такозвану узурпацију, а која је у формално-правном смислу садржана у бићу кривичог дјела злоупотреба службеног положаја или овлаштења.

"Марковићева узурпација огледа се и у чињеници да је доставио акт Министарству безбједности БиХ од којег је затражено `доношење рјешења о онемогућавању приступа тајним подацима директору Сипе до окончања кривичног поступка`, чиме је узурпирао надлежност других институција и тијела", напомињу у Сипи.

У писму се појашњава да се, сходно Закону о заштити тајних података, не може ниједном лицу које има приступ тајним подацима донијети рјешење о забрани приступа тајним подацима, без спровођења унапријед утврђене законске процедуре, којом руководилац институције обавјештава Министарство безбједности БиХ о евентуалним безбједносним сметњама. Након тога ово министарство процјењује постоји ли основана сумња у контексту овог закона, а ако утврди да постоји, онда упућује Обавјештајно-безбједносну агенцију (ОБА) БиХ за додатну безбједносну провјеру.

Аналогно томе, ОБА БиХ, уколико утврди постојање безбједносне сметње, доставља мишљење наведеном министарству и тек тада се може говорити о евентуалном доношњу рјешења.

"Наглашавамо да одредбе члана 57 Закона о заштити тајних података третирају безбједносне сметње у контексту овог закона, на којима се у складу са чланом 4 истог закона заснива сумња у повјерење или лојалност лица за приступ тајним подацима. Из обиљежја кривичног дјела које се директору агенције тендециозно ставља на терет, не могу се ни у којем контексту довести у сумњу повјерење или лојалност директора Зупца за приступ тајним подацима, посебно уважавајући чињеницу да директор агенције по члану 6 овог закона има приступ тајним подацима одређеног степена и без безбједносне провјере и без дозволе", наводи се у информацији прослијеђеној Савјету министара.

Даљи доказ непрофесионалног и тендециозног поступања тужиоца, наводи Сипа, јасно се огледа у чињеници да је у више наврата тражио смјену Зупца, а по отварању истраге тражио од замјеника директора Сипе да суспендује директора, а исто је тражио од Независног одбора, Министарства безбједности и других.

С обзиром на то да је Тужилаштво БиХ надлежно за вођење истраге, односно да нема апсолутно никакву надлежност за тражење смјена, суспензија, одузимања дозвола руководиоцима полицијских тијела, закључује се да у овом случају постоје скривене намјере и циљеви, те да и сам кривични поступак који се води против Зупца нема циљ утемељен у праву и правним нормама, већ је само средство за "уклањање" директора Сипе са дужности коју обавља.

У писму се истиче да је Сипа, с обзиром на то да је сарадња с Тужилаштвом БиХ у одређеним предметима који се односе само на поједине високорангиране личности и те како усложена, у претходном периоду у два наврата писаним путем тражила састанак с Тужилаштвом БиХ, са циљем отклањања нејасноћа, боље кореспонденције и побољшања рада, а што се није догодило и није одржан ниједан састанак о овој теми.

Срни је у Сипи потврђено да је информација о ситуацији у вези с покушајем смјене директора агенције Горана Зупца прослијеђена Савјету министара БиХ, али више информација нису жељели да дају.