Радно законодавство у региону погодује инвеститорима

Словенија, која је чланица ЕУ постала 1. маја 2004. године, нови Закон о раду донијела је прошле године, Хрватска је то учинила готово истовремено када и Србија, прошле седмице, али тек годину дана након прикључења Унији, док је у Македонији иницијатива за измјену Закона о раду тек покренута.

У Хрватској је до компромиса са синдикатима и усвајања закона дошло двије године од како је први пут упућен у саборску процедуру.

Власник хрватске Инфоарена Групе Томислав Гаваци каже да је изузетно битно да радно законодавство у свим земљама региона буде "усаглашено", конкуретно и ефикасно.

"Ако гледамо регион као једно тржиште, на глобалном нивоу свим инвеститорима и пословним људима је пуно лакше да раде уколико имају јединствену регулативу", каже Гаваци за Тањуг.

 Он, наиме, указује да је из прошлости насљеђена врло строга и крута регулатива Закона о раду непогодна за развијање пословања, те је то разлог што га земље региона мијењају.

Такође, земље региона су појединачно мале за инвеститоре, те је њима пуно лакше да послују по цијелом том економском простору, уколико нема већих разлика у законодавству.

Још постоје одређене различитости у законским актима појединих земаља што је, каже Гаваци, нормално, али је суштина да се све земље мијењањем радног законодавства практично приближавају регулативи ЕУ.

 "То радно законодавство доноси велике промјене, примарно у корист послодаваца, али и запослених због тога што послодавци, ако су задовољни, никада неће отпустити доброг радника, али ће увијек отпустити лошег", објашњава он.

Тврди да ни у једној земљи региона није дошло до масовнијег отпуштања радника, а то је, иначе, каже Гаваци, више питање за власт и политику државе. Држава, наиме, треба да омогући потенцијале за отварање нових радних мјеста, јер је у њеном интересу да има више запослених него незапослених, посебно када је ријеч о младима.

Према његовим ријечима, промјенама радног законодавства можда нису у потпуности задовољни ни синдикати, који су у Србији и Хрватској пружали велики отпор, али ни послодавци. Он је увјерен да би ипак требало размишљати да је ријеч о позитивним промјенама. 

Гаваци посебно истиче погодности Закона о раду у Хрватској и Словенији, као што је могућност рада од куће.

"Ријеч је о новом тренду, изузетно квалитетном, посебно у сегменту потенцијала за запошљавање, поготово жена које имају породицу. Могу вам рећи да смо ми већ шест година у том моделу, радимо од куће и имамо врло добре резултате", рекао је Гаваци, који, међутим, напомиње да је једина мана таквог рада велика асоцијализација људи.

Економиста Љубодраг Савић не вјерује да је крајни циљ да регион има јединствено радно законодавство али, како каже, основна идеја је заправо да се на овим просторима имају земље уређене по европским правилима, али и балканска цијена радне снаге.

"То је кључна ствар, и то наравно компанијама одговара. Компаније имају алтернативу да иду у Кину, али много боље је радити у амбијенту који је европски, гдје ће барем у Словенији и Хрватској, а надајмо се убрзо и у Србији, имати релативно врло уређен простор са правилима који важе у Европској Унији, а гдје ће, ипак, имати цијену радне снаге која више подсјећа на кинеску", навео је.

Савић се слаже да је основна идеја да закони личе на европске. Ипак, постоје и разлике, изнео је и неколико разлика.

"У Европи нису тако ригидни закони, барем што се тиче непоштовања свијета рада и преферирања оне друге стране - свијета капитала. Са друге стране, њихове земље су много развијеније него што је Србија и углавном спроводе те законе, односно оне врло поштују права радника", каже Савић.

Према његовим ријечима, на примјер, радник у Србији је у обавези да поштује Закон о раду и све што у њему пише и ако му послодавац не исплаћује плату, по више мјесеци, па и година.

Он то своје право може да потражити у српским судовима, али то може трајати годинама, а питање је да ли ће за неколико година то предузеће постојати", каже Савић.

Генерални секретар Уније послодаваца Србије Душан Коруноски сматра да страни инвеститори, и након промјене радног законодавства у Србији, и даље имају боље услове у Македонији и другим земљама региона, него у Србији.

Радничка права су мање-више на истом нивоу у региону гдје промјена српског Закона о раду није ништа значајно изменијила, смањила су се само права и привилегије синдиката и синдикалаца.

Коруноски каже да постоји нада да ће промјене Закона о раду охрабрити стране инвеститоре да дођу, али и грађане Србије или "гастарбајтере" да своју уштеђевину не улажу у шпекулације земљиштем и квадратима већ да се осмјеле и започну бизнис.

Нови послодавци ће донијети нова радна мјеста, а смањење незапослености поправља положај радника боље од било ког другог рјешења, увјерен је Коруноски.