latinica  ћирилица
26/07/2014 |  16:16 | Аутор: РТС

Четвртина грађана Србије у ризику од сиромаштва

Око 24 одсто грађана Србије живи у опасности од сиромаштва, што Србију сврстава у сам европски врх, а најтеже је незапосленима и пензионерима, показала је посљедња анкета Републичког завода за статистику.

 

 

Одређени напредак на том плану могао би се очекивати за око три године, након спровођења економских реформи, рекао је за Танјуг замјеник директора Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић.
Праг ризика од сиромаштва за једночлано домаћинство примања од 13.680 динара, а посљедња анкета спроведена у Србији 2012. године на узорку од неколико хиљада грађана показала је да готово четвртина грађана живи у опасности од сиромаштва.

С друге стране, програм Уједињених нација за развој (УНДП) објавио је недавно податке према којима је Србија "заузела" 77. мјесто међу 187 земаља по индексу социјалног развоја (ХДИ) за 2013. годину. 

Према том извјештају, у Србији се социјални развој и даље креће узлазном путањом. 

За 2013. годину, ХДИ у Србији износи 0,745 - што спада у категорију високог људског развоја - и ставља земљу на 77. мјесто.

Ковачевић, међутим, објашњава да се не може само на основу једног индикатора, као као што је индекс социјалног развоја, стећи утисак о напретку већ да су релевантни и други индикатори - мјерење куповне моћи или анкете о сиромаштву која се сваке године спроводи.

То што је Србија по индексу социјалног развоја на 77. мјесту, кореспондира са цињеницом да је БДП номинално ових година око 6.000 долара по становнику, а према паритету куповне моћи око 12.000 долара, навео је Ковачевић.

Србија је, објашњава, близу, али ипак по неједнакости и сиромаштву предњачи у односу на земље попут Грчке, Шпаније, Бугарске, Румуније, али и Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније...

Примера ради, у Словенији је куповна моћ већа 2,5 пута него у Србији, навео је Ковачевић.

Сиромаштво пријети прије свега незапосленима - око 48 одсто, потом самозапосленима, у које спадају пољопривредници - око 38 одсто, слиједе домаћинствима и породицама са више од троје дјеце око 44 одсто и самохраним родитељима са једним дјететом - око 36 одсто.

Ризик од сиромаштва код оних који су запослени код послодавца је око шест одсто, а код пензионера око 14 одсто, рекао је Ковачевић.

Праг ризика од сиромаштва за једночлано домаћинство износе примања од 13.680 динара мјесечно, а за домаћинство са двоје одраслих и једним дјететом узраста до 14 година је 24.624 динара.

За цетворочлано домаћинство са двоје одраслих и двоје дјеце тај праг износи 28.728 динара мјесечно.

Анализа сиромаштва у Србији спроводи се једном годишње, и тренутно се обрађују подаци за 2013. годину.

Сиромаштво је тенденција у свијету, истиче Ковачевић, и може се очекивати да ће и код нас у вријеме консолидације, штедње и рестрикција бити повећано будући да је и неједнакост у тренду повећања.

"Након спровођења реформи, за око три године може се очекивати да кренемо путем раста и развоја, раста економске активности па и смањења сиромаштва и неједнакости", каже Ковачевић.

Извјештај УНДП показао је да је више од 2,2 милијарде људи сиромашно или близу сиромаштва, док финансијске кризе, природне катастрофе, растуће цијене хране и крвави сукоби пријете да само додатно погоршају проблем. 

Иако је сиромаштво у паду широм свијета, растућа неједнакост и структурални проблеми остају кључна претња", закључак је УНДП.