Направљен први лијек за превенцију мигрене

Свако ко је бар једном у животу имао мигрену тврди да нема горе главобоље. Пулсирајући бол, обично само на једној страни главе, са мучнином и повраћањем зна да потраје и 72 сата. Подаци показују да од мигрена пати чак до 20 одсто популације - само у Европи 65 милиона људи бар једном годишње мора да лијечи несносну мигренозну главобољу.

Наука још није начисто ни шта је узрок овим главобољама, нити шта све могу да буду окидачи. Озбиљне мигрене, нарочито ако су учестале, не само да утичу на пацијенте, већ и на њихов породични, сексуални и пословни живот. Истраживања показују да пацијенти са мигренама, осим што трпе јаке болове, приликом напада постају нервозни, лако “побјесне“ на чланове породице, а касније их гризе савјест због таквог понашања према ближњима.

Чак је и Свјетска здравствена организација мигрену прогласила једном од највише онеспособљавајућих хроничних болести, која доводи до губитка контроле свакодневног живота и негативно утиче на лични, социјални и професионални живот пацијента.

Окидача за мигрену има много, и разликују се од особе до особе. Код већине су то глад, измјена режима сна, недовољно сна, недостатак магнезијума, одређена храна али и хормонски статус. Али, механизме који доводе до мигрене, као и тачне узроке, научници нису још у потпуности разоткрили. То је разлог промјенљивог успјеха у лијечењу мигрене - упркос моћним лијековима који могу да сузбију бол. Они су ефикасни само ако се дају на вријеме, на самом почетку напада. Научници до сада нису нашли начине да утичу на учесталост мигренозних напада, која код неких људи може да буде тако велика, да су добар дио мјесеца онеспособљени за свакодневни живот.

Најновија истраживања су потврдила да код особа са мигреном, како оних који имају такозвану ауру, тако и оних који је немају, скенирања показују промјену у структури мозга.

Посљедња истраживања су укључила анализу 19 студија о мигренама. Све су користиле неке од дијагностичких метода снимања, и све су потврдиле да људи са мигренама у већем проценту имају уочене промјене на мозгу, од оних који немају ове болне главобоље.

Али, научници, попут Алона Могилнера, неурохирурга из Њујорка питају се да ли абнормалности уочене на магнетној резонанци главе значе да пацијенти имају мигрене због промјена на мозгу, или промјене на мозгу настају због ових главобоља? Већина љекара заступа став да пацијенти не треба да се брину око ових промјена, и да ово откриће има већи значај за рад на новим лијековима против мигрене, него за ток болести.

Недавно је Америчка агенција за храну и лијекове одобрила експериментални лијек, који би могао да помогне у превенцији мигрена, нарочито код особа које имају бар неколико мигренозних напада мјесечно. Два лијека, од којих се један даје интравенозно, а други ињекцијом, дио су новог приступа превенцији мигрена.

У питању су моноклонална антитела, која циљају мали протеин калцитонин пептид (ЦГРП) повезан са генима. Истраживања су показала да је овај протеин окидач за мигрену.

Резултати студије показали су да су пацијенти имали за 66 одсто мање напада мигрене пет до осам недхеља послије само једне дозе лијека чије је име за сада АЛД403. У другом испитивању, пацијенти који су примили ињекцију, пријавили су слично побољшање три мјесеца послије двонедјељног третмана лијеком. Али, ови резултати, објављени на годишњем састанку Америчке академије за неурологију, прелиминарни су. Како сами признају, љекари су још под великим стресом док покушавају да дају одговоре на многа постављена питања.

Ипак, пацијенти са мигреном могу да се надају да ће овај лијек у развоју ускоро моћи да им олакша муке, каже др Питер Годсбај, неуролог са Универзитета у Калифорнији, који је радио на обе студије, преноси портал еб мд. Тренутно се за превенцију мигрене користе лијекови развијани за неке друге болести. То се прије свега односи на антидепресиве, лијекове за повишени притисак и лијекове против неуролошких напада.

С друге стране, лијек који циља на ЦГРП је први лијек направљен специјално за превенцију мигрене. Први прелиминарни резултати су веома охрабрујући, и чини се да би ови лијекови могли да буду веома ефикасни.

Клиничко тестирање је укључило 163 пацијента који су насумице примали АЛД403, или плацебо инфузију. Прије третмана, сви пацијенти су имали мигрену пет до чак 14 дана мјесечно. Пет до осам недјеља касније, пацијенти који су узимали лијек имали су 5 до 6 дана са мигренама мање током једног мјесеца. Занимљиво је и да је група која је примала плацебо, осјетила побољшање стања.