Милић: Смањен дефицит Фонда ПИО
Он је изјавио да је на смањење дефицита знатан утицај имала и досљедна примјена акције "Стоп преварама, до пензије поштено", током које је у првих шест мјесеци забиљежен раст обустављених исплата за 40 одсто у односу на исти период прошле године.
Милић истиче да је тренутно највећи проблем Фонда ПИО наплата доприноса, чиме би био ријешен кључни проблем текуће ликвидности Фонда.
Осим овог проблема, каже Милић, остаје и проблем плаћања доприноса на најнижу плату, чиме се у знатној мјери избјегава плаћање доприноса у пуном капацитету.
"Незамисливо је да су многи уплатиоци доприноса пријавили плате за своје запослене у истом износу - од портира до директора, или је та разлика минимална и креће се од 100 до 200 КМ између најниже и највише плате", каже Милић.
Он наводи да је Фонд на крају јуна, по основу доприноса за ПИО, потраживао 390,7 милиона КМ, од чега се на потраживања од уплатилаца доприноса у стечају односи 87,5 милиона КМ, док је Пореска управа репрограмирала 47 милиона марака.
"Тренутно је највећи дужник по основу неплаћених доприноса Универзитетска болница Бањалука са више од 12 милиона КМ, а слиједи `Свислајон` Требиње са 11,1 милион, који има одобрен репрограм и уредно измирује доспјеле обавезе", каже Милић.
Говорећи о спору са Федералним заводом ПИО/МИО, Милић каже да се тај предмет и даље налази пред судским органима у Сарајеву и да је очигледно да је ријеч о политичком питању.
"Ријеч је о чисто политичком питању за које власти у Федерацији БиХ немају слуха, жеље, нити намјере да овај маратонски спор буде ријешен на једини могући начин, а то је преузимање у исплату 20.000 корисника који су своје право остварили прије 30. априла 1992. године", каже Милић.