Парастос за највеће страдање Трновљана прије 22 године
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трнова Јока Пророк рекла је да је у одбрани Трнова од муслиманских јединица животе изгубило 157 бораца, док су бјежећи у збјегове на свиреп начин убијена 124 цивила.
Она је подсјетила да су Срби 30. јула 1992. године, на велики православни празник Огњену Марију, бјежали од муслиманских снага из Трнова према Рогоју да би нашли спас у Калиновику, а они који нису могли да побјегну убијени су на мучки начин.
Према њеним ријечима, муслиманске снаге су 30. јула 1992. године и наредних неколико дана убиле 124 цивила, међу којима 48 жена и четворо дјеце, од којих је најмлађе, Милун Тешановић имао само 15 мјесеци.
Она је навела да је на данашњи дан прије 22 године звјерски мучен и убијен и свештеник трновског храма Недељко Поповић, док је црква запаљена.
"У муслиманским логорима било је заточено 69 цивила, а породице траже још 11 тијела убијених", рекла је Пророкова и додала да је Трново сваког рата плаћало цех, јер се налази на раскрсници путева између Сарајева и Херцеговине.
Шеф Тима за координацију и истраживање ратних злочина и тражење несталих цивила Сташа Кошарац рекао је да је званична политика тадашњег муслиманског политичког и војног врха била да се на сваки могући начин протјера српски народ из БиХ, а један од најочитијих примјера те политике је Трново.
Када се направи анализа ратног злочина и на који начин су људи страдали у Трнову, гдје су паљени, заклани, убијана дјеца од 15 мјесеци и старци од 80 и више година, каже Кошарац, то говори о томе да је тадашњи муслимански политички и војни врх планирао етничко чишћење на овим просторима.
"Нису презали кога ће убити, једино што су знали да треба убити сваког Србина", рекао је Кошарац.
Он је навео да су институције Републике Српске и МУП радили свој посао врло предано и документовали ратни злочин у општини Трново, након чега је документација предата надлежним институцијама у Источном Сарајеву, а потом у Туилаштво БиХ, гдје се долази до кључног проблема.
"Свједоци смо да је потврђена оптужница против три лица за која се сумња да су починила кривично дјело ратног злочина, али то није довољно. Овдје треба истрајати на томе да сви они који су чинили ратни злочин над Србима у Трнову буду процесуирани и да добију одговарајуће казне", рекао је Кошарац.
Он каже да то иде врло споро и да је Тужилаштво БиХ под снажним патронатом дијела међународне заједнице и бошњачке политичке елите којој не би одговарало да лица за која постоје основи сумње да су починили ратни злочин буду процесуирани и да добију заслужне казне.
Према његовим ријечина, институције Републике Српске су опредијељене да се истраје на том питању.
Кошарац је рекао да се починиоци овог злочина могу видјети у Трнову, што је, како каже, додатни злочин према породицама убијених.
Горан Тимотија, којем је на данашњи дан погинуо ујак, а отац 1994. године, каже да је тужно да још нико није одговарао за почињени злочин у Трнову, јер је ово други град по страдању у Републици Српској у односу на број становништва.
Вијенце су на спомен-обиљежја положили представници борачких организација и општина Трново и Калиновик, Скупштине града Источно Сарајево, породица несталих и убијених бораца и цивила, а парастосу је, осим Кошарца, присуствовао и посланик у Праламентарној скупштини БиХ Бошко Томић.
Тужилаштво БиХ донијело је у јуну ове године наредбу о провођењу истраге против 57 особа због почињеног кривичног дјела на подручју општине Трново према цивилима српске националности и заробљеним припадницима Војске Републике Српске током 1992. и 1993. године.
Због ратног злочина против цивилног становништва и ратних заробљеника Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Буноза.