Срећа се може платити, до 56.000 евра
Аутор студије др Миријам Тацел, са Њујоршког државног универзитета, каже: „Емотивно благостање расте са приходима, али нема напретка када годишња примања премаше 75.000 долара“.
„Друштво у којем појединци представљају предмет дивљења зато што су баснословно богати поставља стандард успјеха који је неостварив и наводи нас да се свим силама трудимо да га досегнемо, тако што ћемо више радити и више трошити“, објаснила је она, преноси Телеграф.
„Обуздавање потрошачке привреде, као и смањење рада и потрошње позитивно утичу на околину и људе“, истакла је америчка научница.
Позитивна психологија, или проучавање среће, благостања и квалитета живота, нуде одговоре на питање шта заиста потрошаче чини срећним.
Неке ранија истраживања указала су да основне људске потребе чине способност, аутономност, позитивни односи, прихватање себе и лични развој.
Умјесто да испуњава те потребе, трка за новцем и посједовањем одваја нас од активности које нас лично више испуњавају и од друштвених веза.
„Људске потребе ескалирају када нам досади оно што имамо и пожелимо нешто друго, што доводи до још веће потрошње“, рекла је др Тацел.
„Што је јаз између оног што желимо и оног што имамо већи, то је веће и незадовољство. Мање материјализма значи више среће“, додала је.
„Штедљиви људи су генерално задовољнији својим животом. То може бити с тога што избјегавају негативне посљедице претјераног трошења и упадања у дугове“, навела је др Тацел, истичући да људи више воле да нешто раде него да нешто посједују.
„Искуства живе у нашем сјећању, а то је нешто што се ничим не може мјерити, а можемо да подијелимо са другима, и то без већег трошка“, закључила је Тацелова.
Када се пређе овај праг, трка за већим богатством удаљава нас све више од ствари које нас заиста чине срећним: од хармоничног односа са вољеним особама и пријатељима и личног развоја.
Истраживање, представљено Америчком удружењу психолога, открива да нам срећу доносе умјереност и одупирање материјализму.