Вучић: Србија спремна да постане земља у којој вриједи живјети
Вучић је подсјетио да је Србија настала прије 100 година, бранећи себе на Церу и да су тада у малу Србију вјеровали сви који су вјеровали у слободу.
Вучић је, обраћајући се званицама државне церемоније поводом обиљежавања 100 година од Церске битке, међу којим је био предсједник Републике Српке Милорад Додик, рекао да данас није лако стајати на мјесту на којем су некада стајале чувене војсковође Степа Степановић и Радомир Путник и одакле је босонога српска војска кренула у бесмртност.
"Није баш лако стајати овде где су стајали војводе Путник и Степановић и где је Србија гладна и боса стекла свој понос и своје име. Србија и сви ми настали смо тада бранећи своје име", поручио је Вучић.
Он је нагласио да и сада фасцинира вјера са којом је српски војник и сељак кренуо на Цер и извојевао побједу која је импресионирала тадашњу Европу.
"Из те вере ми имамо Србију. Имамо дужност да радимо за Србију. Дужност да више никада не дозволимо да на овим костима никне ишта друго сем ове лепе и прелепе Србије, чије смо име дуго заборављали", рекао је Вучић.
Он је поручио да је данашња Србија на европском путу и да је вријеме да након многих изгубљених година, ратова и погрешних политика савремена Србија "освоји свој Цер и свој Текериш".
"Ваш сан је постао наш сан и ми смо спремни да Србију од земље за коју је вредило умрети учинимо земљом у којој је вреди живети. Време је пријатељи да стојимо усправно за Србију", рекао је Вучић и додао да би све његове ријечи могле бити садржане у једну поруку - " живела Србија".
Он је посебно захвалио аустријском амбасадору што је данас исказао поштовање и у име своје земље дошао на Цер.
Српска војска је августа 1914. под командом генерала Степе Степановића поразила далеко надмоћнију аустроугарску војску, изававши шок у Бечу и Берлину, одушевљење међу савезницима, јер је окончана као прва велика савезничка побједа у Првом свјетском рату.
Када је церска операција окончана 24. августа, од око 200.000 аустроугарских војника, колико је провалило у Србију, у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника.
Током крвавих борби губици аустроугарских трупа достигли су 27.000, док је из строја избачено око од 16.500 српских војника, од чега 2.107 погинулих.